Православна црква и вјерници данас обиљежавају Светог апостола Јакова, сина Зеведејевог, једног од дванаесторице Христових најближих ученика. У народу је познат и као Јаков Млађи или Јаков Старији, како би се разликовао од другог апостола истог имена.
Јаков је био брат апостола Јована Богослова, а позвани су да слиједе Христа док су рибарили на обали Галилејског мора. Обојица су оставила мреже, оца и све што су имали – и пошли за Исусом.
Био је свједок важних догађаја из Христовог живота: васкрсења Јаирове кћери, преображења на Тавору и Христове молитве у Гетсиманском врту. Након Христовог вазнесења, Јаков је проповедао Јеванђеље, највише међу Јеврејима, али и у Шпанији, гдје се и данас посебно поштује.
Спадао је у ону тројицу апостола, којима је Господ откривао највеће тајне, пред којима се преобразио на Тавору и пред којима је туговао пред Своје страдање у врту Гетсиманском.
Страдао је као мученик око 44. године у Јерусалиму – и био је први од апостола који је дао живот за вјеру. По наређењу цара Ирода Агрипе, посјечен је мачем. Предање каже да је и војник који га је спровео до погубљења повјеровао у Христа и заједно с њим погинуо.
У народном вјеровању, Свети Јаков штити праведне, сиромашне и оне који трпе неправду, а вјерници му се моле у тешким тренуцима када осјећају да су угрожени или запостављени.
Његове мошти се, према вјеровању, налазе у Сантјаго де Компостели у Шпанији, што је и једно од најпознатијих ходочасничких мјеста у хришћанству.
На данашњи дан, у духу поштовања свеца, не ваља свађати се, оговарати и наносити другима неправду, јер се вјерује да се све то враћа троструко ономе ко чини зло.
