Српска православна црква и вјерници 11. фебруара обиљежавају дан посвећен Светом Игњатију Богоносцу, светитељу из 1. вијека.
Главно празновање овог свеца је 2. јануара, а данас црква обиљежава пренос његових моштију из Рима, гдје је умро мученичком смрћу, у Антиохију, гдје је раније био архијереј.
Назван је Богоносац зато што га је, према предању, као малога, Исус држао у рукама.
Био је ученик Светог Јована Богослова и епископ у Антиохији. Док је био на овој функцији улагао је много труда и напора у ширењу хришћанства. Први је увео антифонски начин појања у цркви – пјевање са двије пјевнице тако да, кад појање на једној страни престане, на другој почиње.
Игњатије је још за живота постао познат као свети човјек. Вијест о њему и његовом раду је стигла и до цара Трајана. Позвао га је у Рим како би био проглашен за сенатора, али тек ако принесе жртву многобожачким идолима. Игњатије царев приједлог није прихватио, а онда је био окован и бачен лавовима. Према предању, лавови су га растргли. Звјери су га растргле, али његово срце остало је нетакнуто. Кажу да се и данас јавља свакоме ко га, у невољи, призива у помоћ.
Пренос моштију Светог Игњатија Богоносца сматра се даном када се никако не раде тешки послови.
Свети Игњатије се сматра заштитником праведника и оних који страдају због својих убјеђења и зато што су различити од других.
Тропар (глас 4):
Био си насљедник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дјело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао ријеч истине и ради вјере си до крви пострадао, свештеномучениче Игњатије: Моли Христа Бога да спасе душе наше.
