Без система за наводњавање, на имању породице Алексић у Голом Брду, ово љето било би тешко издржати. Захваљујући модерном систему, производња се одвија без прекида, а квалитет усјева премашује очекивања.
"Имамо среће да имамо системе у мом атару за залијевање и јако су нам приступачни и доступни. И прошле године смо око 5 хектара, очекујем да ћемо имати и ове године 5 хектара засијати силаже, пострна и силаже. Велика је то једна благодат и захваљујем се свим тим људима који су имали осјећај да то ради. То треба се урадити на цијелом простору Семберије“, каже Никола Алексић.
Слични системи развијају се широм Републике Српске. Циљ је да што више пољопривредних површина буде под наводњавањем.
"Вјерујемо да ће било какав облик мало озбиљнијег бављења пољопривредом бити незамислив ако наводњавање није присутно. С тога имамо широм Републике Српске развијене системе. Да тако кажем, ја ћу набројати сад неколико области у којима смо урадили пројекте наводњавања. На првом мјесту би навео Требиње гдје имамо око 2.000 ха под система за наводњавање. Имамо Љубиње, Братунац, имамо успостављени Пелагићево и наравно Семберију као највећу житницу“, каже Саво Цвјетиновић, начелник одјељења за наводњавање ЈУ Воде Српске.
Тренутно је под системима за наводњавање око 11.000 хектара, а улагања се настављају. У Семберији су у протекле четири године пуштени подсистеми Доње Црњелово, Батковић, Којчиновац и Ново Село. Тамо гдје је ресорно министарство надлежно, пољопривредници систем користе – бесплатно
