Софа и Јока живе ко два вука, саме-самцате под Купресом, у планини, у дивљини, у беспућу...
Обје псују ко мушко, а раде боље него иједно мушко! Софа тјера трактор, моторком сијече дрва, вуче, носи, ринта, и у шуми, и у штали и на ливади, сваки посао зна…
Иста таква, сестрина слика и прилика, јесте и старија Јока која каже да јој отац није дао да се школује иначе би она сада била "и-ха-хај"!
И до Правног факултета би догурала, а није учитељ требало двапут да јој каже, све је знала, све памтила из прве…
Нешто мало школе ванредно је завршила али то није било довољно ни за посао, ни за пензију, нема ни социјално, ни здравствено….
Њих двије тако самују откад знају за себе, остале су са оцем док је био жив. Удавале се нису, а брата Недељка им убио неки 1996. године. За њим остала жена и дјеца, срећом обоје су израсли, изашли на прави пут, ишколовали се, запослили, братична и дјецу има…
Зато Јока ради откад зна за себе, да би имала јер другог динара нема, и да ником ништа не дугује. Ни за једну краву не дају јој подстицаја, а каже неком ко живи у стану дају подстицај за рибице што држи.
Јока ником не шути, нема длаке на језику па је тако све лијепо сасула у камеру, а Софа је опомиње:
"Хајд болан зачепи, ко ће ти дат’ машине…".
Док се Јока жали да нема ни тањирачу него све ради ручно.
Иако су окружене километрима беспућа у Горњем Вуковском код Купреса нису се предале… Оне су прве повратнице на своје огњиште.
У цијелом селу уз њих двије живи тек још једна старица која има више од 80 година.
Сестре држе стоку, праве одличан сир. Софа вози трактор, оре, балира сијено, моторном тестером сијече дрва.
Иако су километрима удаљене од цивилизације купци стоке нађу их и тргују са двије сестре.
Кад Софа заврши с послом, а то је и по 15-16 сати дневно, сједне за сто у дворишту, наспе ракијицу, замота дуван па запали цигарету.
"Тешко је, на селу увијек има да се ради, али колико је тешко толико си психички одморан, свој си газда, нема нико да те за******", каже Софа која додаје да не спава више од 4-5 сати, "а то је боље него твојих 12".
Софа нема шта не зна, иде јој од руке сваки посао и неко би помислио да, ето, мора тако јер школе нема. И ту се грдно преварио.
Школовала се у Београду, завршила факултрет и баш пред тај проклети рат вратила се кући, на очевину. Послије је све почело, па отац остао сам и тако… остадоше и њих двије саме у беспућу.
