Недељко Бановић са неколико кофера деведесетих је избјегао из Хрватске.
Учесник је одбрамбено-отаџбинског рата и стварао је Српску, у рату је био и рањен, а овај ветеран данас живи у нехуманим условима, једино друштво су му вјерни пас и коњ.
Са нешто више од 200 КМ пензије једва склапа крај с крајем. Бори се, и колико му снага дозволи, понекад заради дневницу. Кроз сузе прича да је ово највећи пораз у његовом животу. Некада је, прича, све било другачије, имао је огромно имање у Хрватској, стоку и тракторе.
"Кад се ја тога сјетим лоше ми је, некако на шта сам пао. Набавио сам био и коњиће и коза неке тамо и сналазио се, то ми је теже што је остало и опет овдје доћи и Јово наново“, каже Недељко.
Кућу је успио направити недалеко од Бањалуке, али у недостатку средстава никада је није опремио.
Седамдесетједногодишњи Недељко Бановић има само једну жељу - да након више од 30 година лутања и трагања коначно добије дом достојан човјека и пронађе свој мир.
Тренутно живи у десетак квадрата нечега што је било замишљенои као остава. Купатило нема.
"Бар да ми је дневни боравак и кухињу, то ми је жеља, па кад би умро не би жалио. Знао сам узети воду и купати се и гледати да неће ко наићи, сакривати се, мучим се...“, прича Недељко.
Недељко заслужује помоћ. Како сам каже, волио би, до сљедеће зиме, да опреми макар дневну собу.