Српска православна црква и њени вјерници сутра славе Никољдан. У календару СПЦ овај дан, Свети Николај, архиепископ мирликијски чудотворац, је обиљежен црвеним словом.
Свети Никола је најчешћа слава у Србији. Обично за Никољдан пола Србије слави, док друга половина иде на славу. Зашто је то тако теолози не могу да објасне, али оно што истичу јесте да се Свети Никола сматра заштитником дјеце, путника, учених људи и морнара. Свети Никола је и еснафска слава, он је заштитник лађара, сплавара, рибара и воденичара.
Вјерује се да ће свако женско дијете рођено дан уочи Никољдана имати веома срећан брак.
Рођен у малоазијском граду Патара, луци на медитеранској обали данашње Турске, Свети Никола је живио у 4. вијеку. На православним иконама приказан је као висок човјек у препознатљивом црвеном плашту, са епископском митром на глави и штапом у руци, пишу Новости.
Постоји неписано правило да на данашњи дан домаћини могу само да припремају храну, док се други кућни послови не смију обављати дан прије и дан након славе.
Током вијекова, свети Никола је постао један од најпознатијих светаца. У знак сјећања на њега и за његово прослављање подигнуте су хиљаде цркава и манастира. Због своје великодушности и даривања, на причама о Светом Николи заснован је лик Деда Мраза.
Даривање дјеце, помагање онима који немају
Свети Никола је симбол даривања, правдољубља, мира и спокоја, а за њега се везује и обичај потајног стављања поклона у дјечије ципеле вече уочи славе, јер је он сва своја доброчинства вршио тајно.
Како је животни идеал Светог Николе било помагање сиромашнима и дјеци, обичај да се и на овај дан помаже млађим нараштајима, али и онима који немају, колико је ко у могућности, јер је он волио дјецу и ревносно бринуо о њима. Зато је традиција да се даривају ораси, љешници, јабуке и слаткиши стављањем у ципеле покрај кревета или у прозоре.
Свети Никола, претеча Деда Мраза
Ова легенда датира из времена када је овај светац био угледни свештеник, након што је наслиједио стрица на мјесту епископа. Његови родитељи су умрли, а Никола, који није марио за материјалне ствари, почео је да дијели имање својих родитеља сиромашнима.
У Патри је тада живио један угледан и богат човјек, који је касније изгубио службу и сав иметак. Тај човјек имао је три ћерке које су биле изузетно лијепе, оскудица је била толико велика да он никако није могао да их уда јер није имао мираз па је одлучио да, због страшне немаштине, кућу претвори у мјесто блуда. Свети Никола сазнао је за то па је узео врећицу, напунио је златницима, умотао је у платно и пришуњао се ноћу кући овог несрећног човјека, убацио је врећу кроз прозор. Отац се јако зачудио када је ујутру нашао толики новац, и приписавши то милост Божијој, ријешио је да га да у мираз најстаријој кћери. То исто поновило се и са другом ћерком.
По првој верзији човјек је наслутио да ће се добротвор појавити поново како би му оставио новац да уда и трећу ћерку па га је у засједи чекао неколико ноћи. Када је Свети Никола дошао да по трећи пут остави свој дар, човјек је искочио из засједе и препознао је Светог Николу. Светитељ га је тада заклео да о његовом доброчинству ништа не говори па му је открио и многе поуке.
Према другој верзији легенде, Никола је видио да га отац дјевојака чека у засједи. Како не би био откривен, досјетио се да се попне на кров и да златнике убаци кроз димњак. Чарапе су се сушиле на отвореном огњишту, па су златници падали право у ватру. Много вијекова касније, код нас ће се развити мит о Божић Бати, пандан томе у западној култури јесте Деда Мраз, пише Опанак.рс.
На Средоземном мору је сваки брод имао икону Светог Николе, а на дан његове смрти, 19. децембра, по правилу се није испловљавало у његову част, преноси 021.
Ако отац дијели славу синовима
Још једно од правила које налаже вјеровање и традиција јесте да, уколико отац дијели славу синовима, јесте да један узме љетњег, а други зимског Светог Николу као дан обиљежавања свог свеца.
Свети Никола се у хришћанској традицији сматра за једног од најстаријих светаца, а у западном и источном хришћанству вјерује се да је он чудотворац.
(Телеграф)
