Средњевијековни манастири, цркве и други споменици који свједоче о богатој историји овог краја, виногради и друге природне љепоте, али и жица, ограде, барикаде, изолација – овакву слику ћете затећи на Космету уколико се одучите на обилазак светиња и српског народа који живи на овом простору.
У то се увјерила и група младих, која је протеклу недјељу провела на Косову и Метохији обилазећи љепоте ове јужне српске покрајине и посјећујући српско становништво које у бројним мјестима живи у, за данашње услове, невјероватно суровим околностима.
У групи од 20-ак дјевојака и младића био је и Бањалучанин Марко Радошевић који студира у Аустрији. Његови пријатељи и он су на овом петодневном путовању обишли Грачаницу, Високе Дечане, Пећку патријаршију, Богородицу Љевишку, Газиместан и гроб Цара Душана.
"Емоције које буде светиње су неописиве. То се тешко може ријечима објаснити, то се мора доживјети", каже Марко за АТВ.
Поред светиња, млади Бањалучанин истиче гостопримство и срдачност српског народа у јужној покрајини.
"Од кулинарских специјалитета, презентације хране па до самог пријатељског, братског опхођења. Изузетно цијене и воле свој братски народ из Републике Српске, више него остале", каже Марко.
У групи је био и Дејан Ратковић, такође из Бањалуке, који је причао о својим доживљајима са путовања, са кога се како каже за "БЛ портал" враћа са помијешаним осјећањима.
Дејан признаје да је на њега најупечатљивији утисак оставио манастир Високи Дечани, због своје импозантне прошлости, али и тужне садашњости, јер је и дан данас опасан жицом.
„Манастир Високи Дечани, једини је који и даље чува КФОР са пунктом испред манастира. Најимпозантнији манастир који је преживио без већих оштећења Мартовски погром због италијанских припадника КФОР-а, који су својим животима бранили наше светиње. Од тада постоји посебна повезаност италијанских припадника КФОР-а и манастира Високи Дечани. Монаси у манастиру су нам причали да су се ови војници враћали са својим породицама, доводили пријатеље, неки су чак прихватили православље, а данас и редовне туристичке туре долазе из Италије“, прича Дејан.
Такође, истиче и да је посебно дирљиво било на смотри “У сусрет Видовдану”, у манастиру Светих архангела код Призрена гдје је присуствовало преко 800 дјеце, чланова фолклорашких друштава и етно група искључиво са Космета, из свих дијелова Србије.
У посјетама манастирима увјерили су се и како изгледа живот монаха на Космету, како проводе своје дане и чиме се баве.
„Рецимо, у манастиру Бањска монаси праве своје пиво, имали смо прилику да га пробамо и одлично је“, истиче Дејан.
Петодневно путовање Косметом није се односило само на обилазак манастира и споменика, јер је ова група младих жељела из прве руке да види и осјети како у овим срединама живи српско становништво.
Мјеста која су посјетили су Грачаница, Лапље село код Грачанице, село Штрпце под Шар планином, село Велика Хоча и Косовска Митровица. У сваком од ових мјеста били су гости мјештана, а Дејан прије свега истиче њихово гостопримство и пријатељски однос према гостима.
„Ријечима се не може описати гостопримство наших људи са подручја КиМ. Од кулинарских специјалитета, презентације хране па до самог пријатељског, братског опхођења. Изузетно цијене и воле свој братски народ из Републике Српске, више него остале“, прича Дејан.
Тако је желио да помене домаћине књижевника и новинара Живојина Ракочевића из Грачанице, који је и директор дома културе у овом граду, а који такође данас одржава предавање на Филозофском факултету у Бањалуци. Такође, младог домаћина из Велике Хоче Јована Симића, као и мотел „Ловац“ из Штрпца. Та мјеста у којима живи српско становништво функционишу по принципу енклава, а Дејан наглашава своје дивљење према домаћем становништву које успијева да опстане на овом подручју под тешким околностима.
„Положај Срба је изузетно тежак. Највећи проблем је како наћи посао, што је најтеже у мањим мјестима и мањим срединама. Оно што ипак радује је да се наталитетна слика српских породица поправља и да је све више породица са троје и више дјеце”, прича саговорник.
Све оно што је доживио и видио, према признању, у потпуности је промијенило његову слику о Космету и народу који овдје живи.
„Потребно је све то видјети уживо, како би се стекла права слика о ситуацији која доље влада. Од светиња, које су вијековни свједоци историје, импозантан начин градње који је био далеко испред свог времена, фреске обојене “византијско плавом” бојом, која се прије 700-800 година, када су се дизале светиње, дословно плаћала златом…..Ове фреске простиру се на 4.000 квадрата, па вас манастир Високи Дечани тјера на размишљање колико је тадашња држава била јака и моћна. На све то, доживите и сву трагедију и злочине које су претрпјеле и светиње и народ“, објашњава Дејан откривајући и ријечи становника Космета које су га највише погодиле “не треба нама ништа, само нас немојте заборавити и дођите нам у посјету”.
