Због несавладаних лекција и закључених јединица, махом из математике, физике и језичких предмета, наставници у основним школама широм Српске на поправни испит упутили су око 690 ученика, што према оцјени стручњака и није алармантан број с обзиром на све тањи ниво знања и никад лошије радне навике ђака.
Према подацима Републичког педагошког завода, ове школске године дошло је до благог пада броја ђака на поправном испиту у односу на лани. Статистика Завода показује да је на крају другог полугодишта ове школске године у основним школама на поправни испит упућено 689 ученика, што је око 1,2 одсто од укупног броја основаца у Српској. Током 2023/2024. године на поправном је било 727 ученика, а годину раније њих 534.
„Највећи број ученика ове године упућен је на поправни испит из математике и то њих 388, из физике 121 ђак, из енглеског језика 62, из српског језика 56 и из хемије 52 ученика. На поправном испиту највише је ученика осмих разреда“, рекли су у Педагошком заводу и додали да разред морају понављати укупно 84 ученика.
Додали су да се поправни испит полаже у јунском и августовском испитном року и да су школе дужне да организују припремну наставу из наставних предмета из којих су ученици упућени на поправни.
Предсједница Удружења просвјетних радника "Ипак се окреће" Соња Недић истиче да дјеца која се упућују на поправни не посједују ни основно знање из датог предмета.
„Ђачке навике су на минимуму, горе него икада, такође учи се мање него икада, дјеца немају мотивацију ни за стицање знања, ни за извршавање обавеза. И кад их упутимо на поправни, подразумијевају да ће проћи, у својим главама то не схватају као неуспјех. Немају свијести о томе колико не раде и у шта све може нерад да их одведе. И сама сам овог љета послала неколико ученика на поправни испит, то су ђаци који су имали по десет, 12 јединица, ниједну позитивну оцјену у току школске године, седми и осми разред, а не знају таблицу множења“, испричала је Недићева.
Према ријечима предсједника Актива директора основних школа са подручја Лакташа, Српца, Прњавора и Градишке Радослава Савановића, поправне испите организовала је већина већих школа у овој регији.
„У мојој школи смо имали пет ученика из математике на поправном испиту, сви су у јуну полагали и завршили разред. Будући да имамо око 1.060 ученика, проценат је занемарљив, а ни број на републичком нивоу од 1,2 одсто није алармантан. Увијек је било ђака који нису могли савладати градиво. Међутим, генерално гледано знање ученика у односу на прије само 15 - 20 година мање је за 50 одсто. Неопходна нам је едукација кадра, да се настава прилагоди времену у којем живимо. Ово су генерације андроида, њихова пажња није баждарена на 45 минута“, категоричан је Савановић који је уједно и директор ОШ "Десанка Максимовић" у Трну.
Директорица бањалучке основне школе "Георги Стојков Раковски" Ивана Љубојевић за "Глас" наводи да су на поправном испиту имали 15 ученика из математике, физике и њемачког језика, од укупно њих 1.115.
Два ђака ће обнављати разред јер су имала закључених пет, шест јединица.
Имамо ми и изванредне ученике који учествују на олимпијадама и такмичењима, али генерално гледано знање је у паду, с тим да се ове године ситуација донекле поправила након онлајн наставе која нас је баш уназадила. Надаље, утицај родитеља се повећао, њихова уплитања прелазе све границе. Превелика је слобода, обавезе су минимизиране, а права максимална - рекла је Љубојевићева и додала да сви морају преиспитати свој рад.
У Републичком педагошком заводу нису могли рећи колико је средњошколаца упућено на поправни јер подаци још нису сумирани.
„Обједињени подаци о успјеху ученика средњих школа у учењу на крају другог полугодишта 2024/25. године биће доступни на крају школске године, која се завршава 31. Августа“, навели су из Педагошког завода.
