Мирис Средоземног мора и апенинске врхове замијенили су простором смјештеним у сливу ријеке Укрине.
Почетком деветнаестог вијека доселили су се на простор који припада Прњавору и ту остали дo данашњих дана.
Мало тога из домовине су успјели понијети, а оно ствари што су са собом донијели, нагризао је зуб времена.
Међутим, остали су укуси и мириси отаџбине, сачувани су у старим куварицама на основу којих и данас у срцу Републике Српске настају традиционална италијанска јела. Пужеви, далеки нашим појмовима богате трпезе Италијанима представљају специјалитет.
- Правимо пужеве, поховане жабе, мало чудно, али то конзумирамо. Правимо и пуру. С кишом, пужеви се буде и излазе, онда их купимо, перемо и неколико пута кувамо - каже Сузана Тисот из села Штивор.
Ипак, италијанска кухиња не би била потпуна да се не поиграју са различитим врстама брашна.
Полента - је назив изворне италијанског хљеба дивног укуса, а припремљеног на једноставан начин и са једноставним састојцима.
- Потребна је вода, коју посолимо, то пустимо да прокува. Затим, имамо курузно брашно, то све спојимо - истиче Јозефина Косаревић.
Сем укуса и мириса Италије, заједно са италијанском колонијом допутовале су и народне ношње њиховог краја. Јарких боја и крутих материјала носе посебан дух прошлости.
- Штиварску ношњу, сашиле су наше баке, а по причама њихових баки и предака. Ношња се састоји од бијеле кошуље која може бити украшена чипком или везом, затим дуга сукња и прслучић - прича Надиа Ровер.
"Прњаворски италијани" проговорили су српски али матерњи никада нису заборавили.Поред тога и дан данас труде се очувати дио културе и обичаја својих предака.
У селу Штивор и данас већинско становништво чине Италијанске породице које су то дошле прије више од 130 година. Штивор али и друга околна Прњаворска села мјеста су у којима су Чеси, Румини, Пољаци, Украјинци пронашли свој дом.
Прњавору то даје једну посебност због које је и познат под називом "Мала Европа".
