Публициста и полумаратонац Зоран Вукадиновић, умро је у суботу, 1. фебруара у Косовској Митровици, у 68. години послије краће и тешке болести.
Он је сахрањен у недјељу на гробљу у Рудару.
Зоран Ч. Вукадиновић рођен је 16. фебруара 1957. године у селу Свињаре. Основну и средњу школу завршио је у оближњој Косовској Митровици. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду.
Од 1981. до 1983. ради као професор филозофије, логике и психологије у Приштини, а био је и стручни сарадник на Радничком универзитету у Косовској Митровици.
Као хонорарни дописник, писао је за Танјуг и новосадски Дневник од 1980. до 1990. године. Његови ауторски текстови, објављивани су и у листу Јединство и часопису Стремљења.
Од 1989. године, у Градској библиотеци "Вук Караџић" у Косовској Митровици, био је руководилац Завичајног одјељења, гдје је прикупљао грађу о развитку писане ријечи у граду и околини, пише "Радио Митровица Север".
Био је главни и одговорни уредник јубиларног 60. броја часописа "Божури са Косова – споменица (1934-1994)".
Посљедње године радног вијека, провео је на мјесту директора Универзитетске библиотеке Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици, гдје је дочекао и пензију.
Аутор је бројних студија, брошура и чланака из позиције хроничара и аналитичара историјских прилика и личности у његовом завичају. Коаутор је обимне и врло значајне студије "Српска просвета и култура у Косовској Митровици 1836-1941" коју је радио са чувеним професором Милованом Богавцем. Аутор је брошура о историјату Храма Светог Саве у јужном дијелу Косовске Митровице и о руском конзулу Григорију Степановичу Шчербини.
Поред публицистичког рада, Вукадиновић је био и страствени атлетичар. Посљедње двије деценије, активно се бавио и остварио значајне успехе у триатлону, полумаратону, планинским тркама и планинарењу.
