Петар Матић рођен је 6. јула 1920. у Иригу. Потиче из имућне земљорадничке породице. Основну школу је завршио у родном мјесту и до почетка Другог свјетског рата се бавио земљорадњом.

Послије Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, Петар је, као секретар Месног комитета, а потом и секретар Среског комитета КПЈ за Ириг и члан Штаба за припремање устанка, врло активно радио на организовању устанка у Срему.

У августу 1941. био је задужен за прихват робијаша-комуниста побеглих из сремскомитровачког затвора. Када је формирана Иришка партизанска чета, постао је њен први политички комесар. У љето 1942. године за вријеме велике непријатељске офанзиве на Фрушку гору, био је током пробоја рањен у ногу. По одласку главнине Трећег сремског партизанског одреда у источну Босну, он је са његовим Четвртим батаљоном остао у Срему. У прво вријеме је био замјеник, а потом и командант овог батаљона.

Током 1943. године командовао бригадом која је у јеку борби пребацила у источну Босну 1.000 добровољаца из Срема и 100 сељачких кола пуних хране, одјеће и санитетског материјала. По овом догађају снимљен је и филм "Велики транспорт".

Сљедеће године у борбама са Нијемцима на Фрушкој гори рањен је у груди и потом лијечен у Италији. Крај рата дочекао је у Москви, гдје је пребачен на војно школовање. Други свјетски рат завршио је као потпуковник, а 1953. године, са своје 33 године, добио је чин генерал-мајора. Послије рата војна служба водила га је у разне дијелове Југославије, а коначно се усидрио у Београду са супругом и двије кћерке.

Пензионисан је 1980. године у чину генерал-пуковника.

Петар Матић је имао петоро браће и сестара и сви су били партизани. Анка Матић, једна од сестара, погинула је као бомбаш на крају рата у борбама за ослобођење Београда и постхумно је проглашена народним херојем. Мајка Петра Матића стријељана је у логору Јасеновац, а отац му је до смрти мучен у родном Иригу.

Пратите нас и путем Вибера