Православни вјерници сутра обиљежавају Велики четвртак.
Ово је један од најзначајнијих дана у току Велике недјеље, пред Васкрс, када је установљена Света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.
Према записима из Јеванђеља, Христос је на Тајној вечери благословио хљеб и, подијеливши га апостолима, рекао: "Ово је тијело моје које се за вас ломи ради опроштаја гријехова".
Затим је узео чашу вина и додао:
- Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завјета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања гријеха.
Христове ријечи понављају се на Велики четвртак на литургијама прије причешћа вјерника, по узору на прво причешће Христово и његових апостола.
Народ вјерује да и највећим грешницима, који се причесте на тај дан, гријеси бивају опроштени.
На литургијама се вјерници причешћују хљебом или нафором, тијелом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.
Празновање у свим храмовима Српске православне цркве почиње литургијом Светог Василија Великог која се служи десет пута годишње, на све велике православне празнике.
Завршетком литургије престаје се са звоњењем, већ се удара у дрвену даску, све до сахране Христове. Послије литургије дозвољено је јести на уљу и попити нешто вина.
Велики или Часни или Васкршњи пост траје шест недјеља, а они који се придржавају правила поста, прве и посљедње недјеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну, припремљену на води, без уља.
