Разорне поплаве у Шпанији однијеле су више од 100 живота, а метеоролог Иван Ристић открио је да ли би сличан сценарио могао да се догоди и у Србији.
Он је за "Блиц" упоредио поплаве код Валенсије са поплавама код Обреновца 2014. године, а прогнозирао је и каква зима ће бити у Србији.
"У мјесту Чива за само четири сата пало је скоро 350 литара кише. Три пута више него у Обреновцу током катастрофалних поплава 2014. године, током 24 сата. Ово кад падне 350 литара по метру квадратном, то ја не могу да замислим, ја то нисам лично доживио. Ми смо у Београду имали два пута по 100 литара кише за ноћ, значи не за 3-4 сата, него за цијелу ноћ. И видјели смо како Београд изгледа послије 100 литара кише по метру квадратном. Јако је незгодно и кад падне 100 литара по метру квадратном, а замислите тек 300", започео је Ристић.
Он је поплаве у Шпанији упоредио са катастрофом у Индонезији 2004. године. Каже да му поплаве у Шпанији личе на "цунами".
"Мени ово дјелује као онај цунами што се десио у Индонезији 2004. године, или 2011. у Јапану, значи више личи на тај неки цунами. Мислим да овдје као да нико није био свјестан шта ће их задесити, значи то је проблем. Имамо већ довољно метеоролошких модела, наука се довољно развијала, имамо сад и вјештачку интелигенцију, значи ја мислим да може да се каже тај дан припазите људи, склоните аутомобиле, немојте да излазите на улицу, ја мислим да смо већ дошли до тог нивоа и постоји овај сад систем преко вјештачких, значи тих порука на телефону, упозорења", објашњава Ристић.
Многе интересује да ли Србија у будућности може да очекује исти или сличан сценарио. Према његовим ријечима, критични су "планински предјели".
"У Србији имамо неке двије путање, једна је та линија падавина која иде преко Црне Горе, она захвата тај југозападни дио Србије и опасна је за тај регион. Око Копаоник и цијели тај дио Златиборског округа, ту исто може да буде тих бујичних поплава и тај је баш познат регион, ту ако падне шездесет, педесет, чак и неки пут и сто литара по метру квадратном, буду баш озбиљне бујичне поплаве. Што се тиче нас, овдје Београда, Војводине, ми имамо тај пут суперћелијских олуја, тај облак крене од Словеније, онда преко Хрватске долази у Војводину, Београд и нама највише опасности прети из тог дијела", рекао је и додао:
"Најкритичније је то прољеће, поготово кад има снијега. У овој години очекујемо мало више снијега, тако да прољеће може бити баш незгодније, та кишница што падне у облику снијега, она почне да се топи на прољеће, она додатно повећава сливове ријека и кад наиђе још овако неко невријеме, онда буде баш озбиљна поплава", истакао је Ристић.
Каква зима нас очекује?
Прва прогноза Ристића гласи да Србију очекује "јача" зима у односу на претходне године. Прво веће захлађење стиже већ за мјесец дана.
"Видимо да се мијења тотална нека циркулација на планети. Од септембра је кренула та промјена и свједоци смо да нешто није у реду. Ове године очекујемо доста јачу зиму. Прво јаче захлађење очекујемо крајем новембра, када се очекује први снијег, највероватније јужније од Саве и Дунава, али може нека пахуља и овдје око Београда, а може и у Војводини", каже и наставља:
"Очекујемо око 17-18 дана са снијегом у Београду, а јужније, значи на планинама, на примјер Копаоник, око 40 дана са снијегом, што је сасвим довољно. Већ око нове године очекујемо то задржавање снијега, највјероватније ћемо дочекати Нову годину у бијелом покривачу, то је наша прогноза. А јануар и фебруар ће баш бити онако, као некада у зимској варијанти. Минимална температура у Београду за сад пројекција је око -10. То је већ умјерен до јак мраз, нисмо га имали дуго, тако да биће интересантна година у сваком случају".
