У здравственим установама у Републици Српској тренутно су, због повећаних потреба, ограничене количине серума против змијског отрова, а у току је процес набавке нових количина, речено је Срни у Институту за јавно здравство Српске.
До тада, из Института апелују на повећан опрез грађана, уз провођење раније објављених препорука и мјера предострожности које могу знатно умањити могућност уједа змија.
Опрез је потребан током боравка у природи, гдје треба избјегавати кретање кроз неуређена подручја која могу бити станишта змија, као и високу траву, шибље и коров без прикладне одјеће и обуће.
"Врло често угриз змије се деси при покушају њеног убијања или када им се људи из знатижеље превише приближе. Змије најчешће побјегну, а само у изузетним случајевима нападају", рекла је Срни портпарол Института Милка Мрђа.
Према њеним ријечима, код сумње на угриз змије отровнице потребно је мировање и избјегавање најмањег покрета, а ако је ујед на руци или нози екстремитете треба имобилисати, односно фиксирати уз чврст предмет.
"Изнад мјеста угриза екстремитет треба подвезати средње јаким притиском како би се успорила венска циркулација и ширење отрова у организму. Важно је да се не подвеже пречврсто како се не би зауставила артеријска циркулација", навела је Мрђа.
Из Института су напоменули да је општеприхваћен став да се раница не зарезује, не исисава отров и не ставља лед на мјесто угриза.
"Неопходан је хитан превоз особе у најближу здравствену установу, јер се сваки случај угриза змије хоспитализује, без размишљања о томе да ли је отровница или не", истакла је Мрђа.
Према подацима Катедре за зоологију, еволуцију и генетику на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, на простору Републике Српске поуздано живи 13 врста змија, међу којима три отровнице - поскок, шарка и планински шарган.
Највећи диверзитет змија регистрован је на подручју Требиња, гдје је поуздано забиљежено 11 врста, од којих је само једна отровница – поскок.
