Да ни живот ни смрт нису јефтини, потврђују и цијене гробних мјеста, које се крећу од око 700, па све до 1.400 КМ, у зависности од града и гробља, а неки кубуре и са недостатком простора.
Тако се у Бањалуци цијена гробног мјеста разликује у зависности од тога да ли се купује на гробљу у Врбањи или на Побрђу.
"Цијена гробног мјеста на локацији Врбања износи 1.400 КМ, док је на локацији Побрђе 994,50 КМ са ПДВ-ом", истакли су за "Независне новине" у "Градском гробљу" Бањалука, додајући да је за одржавање гробних мјеста на годишњем нивоу потребно издвојити још 24 КМ.
У односу на Бањалуку, која је други по величини град у Босни и Херцеговини, у највећем граду БиХ, Сарајеву, куповина земљишне парцеле са урачунатом годишњом накнадом кошта 1.178,50 КМ, а како наводе из сарајевског "Покопа", тренутно немају расположивих мјеста за резервацију. Они, такође, нуде и могућност изградње надгробног споменика.
"Куповина гробног мјеста са изграђеним нишанима и са урачунатом годишњом накнадом кошта 5.683 КМ. Куповина гробног мјеста са изграђеним спомеником и са урачунатом годишњом накнадом кошта 6.443,10 КМ", истичу они и додају да је за годишње одржавање потребно издвојити 8,5 КМ.
Нешто јефтинија резервација мјеста за вјечни починак је у Лакташима, гдје за гробно мјесто у градском гробљу, којим управља Комунално предузеће "Комуналац" из овог мјеста, треба припремити 800 КМ.
Мање од 700 КМ за гробно мјесто издвајају Бијељинци, а како за "Независне новине" наводе у Јавном комуналном предузећу "Градско гробље", цијена једног комплетно уређеног мјеста је 678,60 КМ.
"Ту се подразумијева гробно мјесто чија је цијена 351 КМ и израда стазе око гробног мјеста, те израда парапета изнад гробног мјеста, чија је цијена 327,6 КМ, што укупно износи 678,60 КМ", наводе они.
И док једнима простора понестаје, други тих проблема немају. На локацији Побрђе, како кажу за "Независне новине" из "Градског гробља" Бањалука, просторни капацитети за сахрањивање преминулих особа су при крају, односно не постоје инфраструктурни капацитети за већи обим сахрањивања умрлих особа у будућем периоду.
"На основу пројектне документације и урбанистичко-техничких услова, из 'Градског гробља' Бањалука предложено је проширење инфраструктуре на локацији Врбања за дио предвиђене друге фазе, отприлике 4.700 гробних мјеста, која би према процјенама задовољила потребе сахрањивања у наредних 10 година", истакли су они, додајући да због попуњавања постојећих капацитета приступање реализацији нове фазе изградње инфраструктуре сматрају неопходним током ове године.
Од девет гробаља којима управља сарајевски "Покоп", само је гробље Влаково активно, односно отворено за укопе.
"На осталим гробљима могуће је обавити укопе само у претходно обезбијеђено, односно резервисано гробно мјесто", истичу они за "Независне новине".
Градско гробље у Лакташима има довољно мјеста, као и "Градско гробље" у Бијељини.
"На свим гробљима којима газдује 'Градско гробље' постоји довољно мјеста за сахрањивање, а ако посебно посматрамо Ново градско гробље, у току 2023. године гробље је проширено на јужну страну ради додавања капацитета простора за сахрањивање православаца, који је потпуно уређен и спреман за кориштење, и довољан за наредни период од три или четири године", истичу у бијељинском "Градском гробљу".
Иако многа предузећа која се баве овом дјелатношћу годинама нису подизала цијене услуга, како истичу, усљед инфлације на то ће бити приморани.
"Уз постојећу стопу инфлације, повећање минималне цијене рада, раст цијена горива и енергената, повећање цијена свих врста робе и услуга од стране добављача, повећање накнаде за одржавање и повећање цијена погребних услуга неопходно је како 'Градско гробље' Бањалука не би дошло у незавидан финансијски положај и како би се одржао адекватан ниво пружања ових услуга грађанима", наводе они, додајући да ће захтјев за повећање цијена услуга упутити Скупштини града Бањалука.
Поскупљењима свједоче и у бијељинском "Градском гробљу", међутим, како истичу, надају се да их инфлација неће приморати на поскупљења услуга.
"Садашња управа покушава, у сарадњи са својим оснивачем градом Бијељина, да надомјести ту разлику, јер се водимо нашом стартном водиљом да је ово ипак јавно предузеће које треба да послује у служби јавности и народа, а не да буде искључиво профитабилно", кажу они.
