Код нас сахране никада нису само чин опроштаја. Оне са собом носе читав низ обичаја, правила и ''ваља се'' тренутака који се преносе с кољена на кољено.
И док породице пролазе кроз један од најтежих дана у животу дан када заувијек испраћају вољену особу – често, из страха да нешто не ураде ''како не треба'', слијепо прате те обичаје, не преиспитујући њихово значење.
Управо о томе је говорио и отац Предраг Поповић, који је на свом Инстаграм профилу подијелио лично искуство са једне сахране. Иако га, како каже, овакве сцене више не изненађују, ова му је посебно засметала.
''Баба на челу, гардероба и тањир пун хране''
''Ту гдје сам сједио баба сједи на челу, што је умрла. Њој ставили столицу, ја сједим с десне стране. Ја кажем: ‘За кога је ово?’ Каже: ‘То је за бабу.’ То су људи који су литургијски, људи који су црквени, који су сваке недјеље у цркву. Свештеника нису ставили на чело него су ставили гардеробу од покојне бабе на чело. Ајде, нека то буде. Гардероба, ајде, нека се покаже да нам тај неко недостаје, тај који више није ту, али нека се ту заврши све'', испричао је отац Предраг.
Али оно што је услиједило, за њега је било превише.
''Али када су кренуле сарме, они сарму баби у тањир и тако редом. Кад на крају они мени кажу: 'Попе, треба да идемо'. Ја кажем да се слажем, али док баба не поједе сарму, нећемо да идемо нигдје. Онда можемо кући сви. А они ме гледају'', рекао је он у видеу.
''Па што си сипао, је л' си сипао сарму? Нека баба поједе. Једи баба. Они мене гледају као да сам ја блесав. Кажем: ‘Добро бре људи, ви идете у цркву сваке недјеље, зашто изводите циркус. Ви се ругате, ово је ругање упокојенима'', рекао је свештеник.
''Ти обичаји настају из туге''
Његово обраћање изазвало је лавину коментара и док су једни подржали његово мишљење, други су покушали да објасне да ови обичаји имају дубљи емоционални коријен.
''Можда је погрешно, а можда није. Ти обичаји се преносе са кољена на кољено. И мислим да је тешко породици да у тренутку када изгуби свога и када је у највећем болу да не уради све што му кажу из страха да не уради нешто погрешно за свог умрлог'', написала је једна корисница.
''Мени је преминуо супруг и то је било јако тешко и неприхватљиво и без размишљања сам прихватила да његова слика и одјело буду поред мене. И та храна је само намијењена покојнику да ‘види’, да га нема, да му се олакша одлазак. Сви ти обичаји су вјерујем настали из велике туге за умрлим. Зато сви који се овоме смију су они који ту тугу нису доживјели'', закључила је, преноси Она.
