Обиљежавају га припадници Српске православне цркве, али и Бугарске. Наиме, њхиови преци су вјеровали у Световида прије него што су прихватили хришћанство.

Некада се сматрало да је Видовдан празник када се боље види, и када се отварају очи, јер се у народним предањима Световид повезује са лијечењем очних болести.

Један од вијековима старих ритуала који се изводи уочи Видовдана је повезан са видовом травом.

Вјерује се да видова трава дјевојкама може донијети сан о будућем супругу. Удате жене такође треба да користе видову траву како би испробале трик.

Осим тога, постоје и вјеровања да ће младе неудате дјевојке упознати будућег мужа ако стављају видову траву, парче хљеба и мало соли под јастук прије спавања.

Постоји и обичај да се на Видовдан устаје прије зоре и гледа према Сунцу изговарајући молитву за добар вид.

Умивање водом видовком уочи зоре такође је дио традиције, јер се вјерује да има исцјелитељске моћи.

Обичаји везани за Видовдан укључују и посматрање временских услова тог дана.

Ако је ведро, одјећу треба изнијети напоље да се провјетри и напуни позитивном енергијом.

Ако је облачно, вјерује се да прекрштавање облака може донијети благотворну кишу за усјеве.

Видовдан је такође важан празник у српској православној цркви, посебно због Косовског боја који се одиграо на тај дан 1389. године.

Овај догађај је утицао на развој косовског мита и постао је саставни дио српске народне свијести.

На Видовдан се избјегавају игре и пјевање као знак поштовања према мртвима.

Осим тога, постоји обичај да се на Видовдан једу зрело воће, док се у неким крајевима износе кесе са новцем како би се провјерило колико је свако постигао током претходне године, пише Н1.

Пратите нас и путем Вибера