Велики петак је један од најтужнијих дана у хришћанству и тај дан не звоне звона, тихо се прича и практикује се гладовање.
Велики петак је дан који се проводи у строгом посту и без икаквих прослава, без обзира да ли су се придржавали великог Васкршњег поста.
Празнично славље и нерадни дани за већину почињу баш на Велики петак, али то није разлог да се тај дан веселите и да једете обилно и мрсно.
По канону, на столу може бити само храна спремљена искључиво на води и то: барено поврће, свјеже или суво воће и поврће, као и хљеб, мед и барена рижа.
Многи гријеше када мисле да су тог дана дозвољене посне грицкалице – крекери, штапићи, чипс, наполитанке и остали кондиторски производи без млијека, јер садрже или уље или маргарин. Нису пожељни ни ратлук ни желе бомбоне, јер садрже желатин.
У већини православних домова сматра се да би на Велики петак требало јести рибу и рибљу чорбу, као и кромпир салату преливену уљем, што по православном канону није прикладно.
Посебно не ваља солити храну, јер се сматра да се тако додатно „сипа со на Исусове ране“. Приликом јела, такође, не би требало користити виљушку и нож.
Будући да је Ускршњи пост изузетно строг, вјерници који се стриктно придржавају његових правила, требало би на Велики петак да се уздржавају од хране и пића све до заласка сунца. А овог обичаја разријешени су само дјеца, труднице и болесни.
Свештена лица напомињу да пост у православном хришћанству не представља само уздржавање од одређене врсте хране, већ и од сваког облика гријешних дјела, помисли и жеља.
