Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, подсјећајући на вишевјековно страдање Срба на овим просторима, истакао је да је захваљујући професору Драги Мастиловићу и његовом стручном тиму сачињен списак од 10.000 имена Срба, цивила који су страдали на овом подручју током 20. вијека.

Ћосић је навео да су њихова имена уписана у апликацији на три ЛЕД дисплеја и биће представљена у монографији која ће бити везана за овај спомен комплекс.

Он је рекао да тим именима у централном дијелу споменика свједочи Бијели анђео, кога окружују три бронзане реплике, три свједока српског трајања на овим просторима - Стара црква на Башчаршији, Саборна црква која је настала у вријеме борбе за вјерске слободе и Преображењска црква.

"Овај `Бели анђео` симбол је којим шаљемо поруку да смо се ми Срби опет уздигли, јер је то анђео чистоте који је, као и сви наши свеци, окружен ореолом који показује поновно уздизање Срба Сарајева, Срба Републике Српске, све у част свих оних који су гинули ради нас и страдавали ради нас", рекао је Ћосић у обраћању на церемонији откривања и освештања "Белог анђела".

Он је најавио изградњу и спомен-капеле погинулим борцима Источног Новог Сарајева у оквиру овог јединственог спомен-комплекса.

"Требамо се сјетити, ако нећемо својих ријечи, ријечи оних који су учени, који су свјетски познати. А ја ћу рећи шта је рекао Ниче, да будућност припада само оним народима који најдуже и најдаље памте. Хвала вам и нека је вјечни покој српским душама!", поручио је Ћосић.

Владика Хризостом поручио је да треба да буде срећан и благословен овај историјски тренутак посвећен српским жртвама, које су своје животе дале за животе других, за добро живих.

Према његовим ријечима, споменик "Бели анђео" није само постављен да се гледа у њега и да му се људи диве због умјетничке вриједности, већ да се од њега учи да је живот изишао из гроба, да је Христос васкрсао и побиједио смрт.

Митрополит Хризостом је истакао да овај споменик казује да Срби из Сарајева нису умрли, него су васкрсли на Христовом путу.

"Нека је слава Богу за велику радост и идеју да се овај овдје споменик овако осмисли. Ја сам ту идеју радо благословио", поручио је митрополит Хризостом.

Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да овај споменик треба да буде један од угаоних каменова наше културе памћења, посебно када ријеч о цивилним жртвама.

"Ми, нажалост, никада до сада нисмо успјели да пребројимо своје жртве из ратова у 20. вијеку. И ово је први покушај, бар на овом микроплану, када је ријеч о Сарајеву, да се то уради", изјавио је Мастиловић новинарима.

Он је додао да је то тежак и мукотрпан процес.

"Највише података за сада имамо о овом посљедњем рату, захваљујући раду Републичког центра за истраживање рата, ратних злочин и тражења несталих цивила, с тим што ни тај списак није потпун", навео је Мастиловић.

Према његовим ријечима, што се тиче Другог свјетског рата, за сада је поуздано прикупљено близу 5.000 имена, али ни то сигурно није коначан списак и план је да у наредном периоду Институт историјских наука направи дуготрајни пројекат, гдје ће спискови бити стављени на увид јавности и свако ће моћи да интервенише.

Мастиловић је рекао да у Институту имају највише проблема са подацима о жртвама Првог свјетског рата.

"Заборавна српска култура, историографија, никад, уствари, није ни покушала да истражи наше жртве из Првог свјетског рата, тако да ми имамо ситуацију да само из појединих логора имамо комплетне спискове, када је у питању Сарајевски срез, оних који су одведени у те логоре, док, рецимо, из неких логора имамо оскудне податке", додао је Мастиловић.

Према његовим ријечима, заједнички циљ треба да буде историјска истина о страдању српског народа.

Предсједник Борачке организације Источно Ново Сарајево Драгиша Тушевљак рекао је да има дилему да ли вечерас треба туговати или се радовати.

"Треба да тугујемо и да наше погинуле пријатеље, познанике, фамилију никад не заборавимо и зато је направљен овај комплекс. Радовати се морамо јер ћемо се изградњом овог велелепног и дивног споменика увијек сјећати српских жртава", појаснио је Тушевљак.

Он је у име свих бораца и становника Источног Сарајева захвалио градоначелнику Ћосићу за изванредно племениту иницијативу за изградњу споменика "Бели анђео" у Источном Новом Сарајеву.

Иницијативу за изградњу Меморијалног комплекса посвећеног страдалим српским цивилима Сарајева и Сарајевско-романијске регије у 20. вијеку покренуо је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.

Меморијални комплекс чини јединствен простор у чијем средишту се налази скулптура Белог анђела уздигнута на плато који подсјећа на камено гумно као симбол зборишта, окупљања и заједништва.

Додатне акценте комплекса чине три мања кружна платоа са бронзаним рељефима на којима су представљене три православне светиње - Стара црква на Башчаршији, Саборни храм Рођења Пресвете Богородице и Црква Светог Преображења у Пофалићима, као и информациони дигитални панели са подацима о страдалим српским цивилима.

Истраживање и евидентирање цивилних жртава злочина повјерено је стручном тиму који предводи директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић.

Стручни тим је до сада прикупио податке о око 10.000 страдалих српских цивила у Сарајеву и Сарајевско-романијској регији у три рата током 20. вијека, али тај број није коначан, с обзиром на то да је ријеч о дуготрајном процесу који ће бити настављен и у наредним годинама.

Програм поводом откривања и освештања споменика својим наступом обогатио је "а капела" састав који се бави очувањем српске традиционалне музике, гуслар Душан Пејић и пјесник Огњен Кандић.

Церемонији откривања и освештања споменика "Бели анђео" присуствовали су бројни представници политичког, јавног, културног живота Републике Српске, дипломатског кора у БиХ, Српске православне цркве, организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и грађана Источног Сарајева.

Пратите нас и путем Вибера