Према хришћанству љубав и опсесија се искључују, а једина бесконачна љубав сваког хришћанина, треба да буде љубав према Богу.
Љубав се дефинише као "снажан осјећај привржености" или као као јака емоција према према некој ствари или особи, међутим, проблем настаје када она прерасте у опсесију и зависност према некоме кога волимо.
Истраживања показују да некада љубав може изазвати зависност какву стварају дрога, коцкање или алкохол, и тада особа која воли почиње да, као и зависници од ових порока, да испољавају нездраве емоције које се крећу од потпуне еуфорије до хистеричног очаја.
Опсесија, према ријечима стручњака, може се упоредити са осјећајима која имају дјеца када не добију оно што желе - раде све како би добили оно што су зацртали, а у таквим ситуацијама могу угрозити и себе и друге.
Према хришћанству љубав и опсесија се искључују, а једина бесконачна љубав сваког хришћанина, треба да буде љубав према Богу.
О томе је једном приликом говорио и веома поштовани отац Рафаило Бољевић.
- Бесконачна љубав је она везана за Христа, све друго је патологија, промашај. Ту се онда режу вене, људи се одричу живота и онда имамо пјесме, романе, филмове: "А тебе нема!" и тако даље. Знате они стихови гдје се пренемажемо, падамо под столове, разумијете, са мостова и под возове, јер ње нема и њега нема. Којега бре њега. Која је то она? Јеси нормалан? Јеси ти крштен? Све то стоји, за свакога има љубави, срце може да воли силно, али како Господ говори у Светом јеванђељу дајући упутства за љубав: "Љуби господа Бога својега свим срцем, само тако је лудило љубави оправдано!" - ријечи су оца Рафаила.
