Статистике о присилним браковима малољетница, па чак и њиховој продаји, указују на то да је ситуација у БиХ алармантна, а већином се ради о сиромашним заједницама, заједницама које живе на рубу егзистенције или онима који су на неки начин дискриминисане, које нису интегрисане у друштво.
Александра Марин Диклић из Институције омбудсмана за људска права БиХ указала је да законодавни оквир у Босни и Херцеговини, нарочито у Федерацији БиХ, захтјева хитне измјене како би се побољшала заштита малољетних особа. Она је указала на важност усклађивања кривичног законодавства Федерације БиХ с међународним стандардима, попут Ланзароте конвенције, што је већ имплементирано у Републици Српској.
Случајеви који указују на хитност друштвене реакције када је ријеч о присилним браковима у БиХ су бројни, а дјевојчице се кроз уговорене бракове продају за цифру до 15.000 КМ.
Мирсада Бајрамовић, стручњак за заштиту дјеце из Тузле каже да су се у пракси већ сусретали са великим бројем малољетничких бракова.
"Неки који су најекстремнији јесте да је дванаестогодишња дјевојчица продата за 'голфа двојку' кроз тај тзв. малољетнички брак. Такође, имали смо случај да је дјевојчица нажалост продата за 1.500 КМ. Цијене за дјевојчице кроз те уговорене бракове се крећу од 600 КМ до 15.000 КМ”, навела је Мирсада Бајрамовић.
Према ријечима Александре Марин Диклић, одговорност је првенствено на школама, али се не може у потпуности пребацити на њих.
"Поред образовног система, морају се укључити и сигурносне структуре, полиција и центри за ментално здравље", нагласила је и истакла да постоје разлике између урбаних и руралних школа.
Ипак, истакла је да одговорност не може бити препуштена само школама.
