У братуначком селу Кравица данас је, у присуству предсједника Владе Републике Српске Радована Вишковића, освештан обновљени спомен-комплекс за регију Бирач у шта је уложено 100.000 КМ.
Обновљени спомен-комплекс освештало је локално свештенство, а осим Вишковића, присуствовали су и замјеник предсједавајућег Савјета министара Сташа Кошарац, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић, те бројне делегације, као и породице страдалих и грађани Братунца и сусједних општина.
Највећи дио средстава за обнову комплекса издвојила је Влада Републике Српске, а дио општина Братунац.
Након освештања, служен је парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића на Божић 1993. године.
Потом је услиједили одавање почасти и полагање цвијећа уз спомен-крст у Кравици за 3.267 погинулих српских цивила и бораца из средњег Подриња и Бирча.
На тај начин је обиљежена 31 година од великог српског страдања на подручју братуначке мјесне заједнице Кравица.
Етничко чишћење у средњем Подрињу започето је у априлу 1992. године уништавањем свега што је српско.
Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја наставиле су прогон, убиства и уништавање српског становништва и имовине током цијеле 1992. и почетком 1993. године.
Након бројних злочина почињених у српским селима око Сребренице и Братунца у првој години грађанског рата у БиХ, Орићеви џихадисти су свој крвави пир наставили и 1993. године, када су на православни Божић упали у Кравицу убивши 49 мјештана, а још 80 је рањено. Седам их је нестало и пет их још није пронађено ни након 31 године.
Међу несталима тог дана су двије жене.
На Божић је село опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице.Уништено је око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката.
Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избјегавши сигурну смрт преласком у Србију.Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.
Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници, а забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.
Та пракса није прекинута ни након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН у априлу 1993. године.
