За Требињце данас тужан дан, прије подне као бомба је одјекнула вијест да их је напустила њихова голубица. У својој 69 години изненада је преминула Мирјана Голуб Бокун.
Мира је била весела и енергична жена и дефинитивно заштитни знак Требиња. У граду нема оног ко није знао ко је „голубица“.
Голубица иако пензионерка све је стизала, није било манифестације да је није посјетила, обожавала је дружење и на све стране је ширила позитивну енергију. Вољела је јаке и веселе боје а осмијех није скидала с лица. 
Голубица је своју позитивну енергију ширила и путем АТВа. Наша камера је никако није могла заобићи, поготово у веселим и лепршавим причама. А ни голубица није заобилазила нашу камеру, баш напротив долепршала би увијек када треба.
Посљедњи пут пред нашом камером је била прије тачно десет дана. А ово су само неке од њених изјава.
А ево како смо ми писали о Мирјани Голуб Бокун и шта нам је она говорила.
Голубица стално лепрша, ујутру је видимо у шетњи или на бициклу, послијеподне је на проби хора или глуме, а увече је на некој културној манифестацији - а можда и у дискотеци.
"Ја сам Мира голубица, док сам била млађа нисам била свјесна своје енергије иако сам била зврк, е сада јесам. Са годинама се човјек обично смирује али код мене је то било контра“, причала је голубица док би испијала чашу вранца.
Деценијама је Мира пјевала у требињском хору „Трибунија“, голубица је била и у промотивном споту Требиња, а гледали смо је и на даскама које живот значе.
Ни ноћни провод голубици није био стран. У друштву својих „лулица“ дупло млађих од ње Мира је знала заломити у дискотеци или неком требињском бару. 
"Ја када сам отишла у дискотеку ја сам била иста као и оне јер могу и волим да играм. Kада се отворила нова дискотека контам гдје ћу ја али с мојим лулицама ја нисам пуно размишљала, отишла сам, тако сам се добро провела, ђускала сам“, препричавала нам је Мира.
Ова дама је привлачила и својим стајлингом, јаке боје су биле њен заштитни знак и у томе је уживача јер је вјеровала да жена увијек мора бити тип-топ сређена.
"Волим чашицу вина јер чашица вина је здравље али у њој је и пуно хедонизма који мене подстиче јер ја носим хедонизам у себи. Сваки мој дан је другачији, ујутру када се пробудим прво кажем, Боже хвала ти што сам се пробудила, а онда креће дан - идем у шетњу, возим бајс или пливам у водама наше Требишњице. Најважније је моје дивно окружење“, причала нам је голубица.
Говорила је да године брзо пролазе али остају енергија и хедонизам у гену а да се то мора дијелити са другима како би што дуже трајало.
"Голубица лети и даље, докле ћу не знам али ме и не итересује. Летјећу до када крила слушају“, тако је прије три године рекла ова Требињка.
Бојан Носовић
