И поред свих апела полиције и љекара, и ове године у сусрет новогодишњим и божићним празницима, на улицама широм Србије одјекују експлозије петарди, а међу дјецом влада исувише опасан тренд – ко ће петарду дуже да држи у устима.
Традиционални празнични обичај који је практично законски у сивој зони узима маха и овог децембра уочи празника. Иако је закон јасан ко смије да користи пиротехничка средства и на којим мјестима, у пракси је то потпуно другачије. Петарде на црно купују малољетна дјеца, дјечаци углавном, а посљедице нестручног руковања пиротехником са собом носи и више него опасне, често доживотне, посљедице.
Од повреда прста до ампутације екстремитета
– Постоји велика опасност, нарочито у дјечијем узрасту, када се користе пиротехничка средства. Шаке и повреде шака јесу најчешће – негдје око 30 до 40 одсто, затим су ту повреде главе и врата. Шаке страдају усљед самог механизма бацања петарди, значи дјеца која запале петарду и хоће да је баце, најчешће се дешава да се догоде опет контузије, затим и неке дубље повреде, од лаких тјелесних повреда до тешких тјелесних повреда, повреде тетива, повреде меких ткива, ампутације екстремитета, све то смо виђали у пракси – рекао је за Дневник РТС-а проф. др Александар Влаховић, управник Клинике за дјечију хирургију Института за здравствену заштиту мајке и дјетета.
Током коришћења пиротехничких средстава дјеца петарде држе близу лица, те тако настану и повреде које често могу да буду доста тешке и да угрожавају чак и виталне функције код повријеђених.
Играју се ко може дуже да држи перду у устима!?
Важно је нагласити да не страдају само они који бацају петарде, него и они који су у окружењу.
– Ми смо у пракси имали стварно безброј неких случајева који су били и бизарни или необични, да није дошло до тешких тјелесних повреда, ми чак нисмо ни могли да вјерујемо да се нешто тако дешава. Имате дјечије игре, ко може дуже да држи петарду у устима, ко може неком да стави петарду у џеп. И, наравно, околина страда уколико су та пуњења велика, уколико су те петарде јаке. Бацање једних од стране неког на другаре или на некога ко је у околини, ту су оштећења слуха која су такође доста честа, додао је проф. др Влаховић.
Пиротехнику најчешће бацају малољетници
Петарде најчешће бацају малољетници, узраста најчешће између 14 и 15 година, највише дјечаци, показала је пракса.
Како каже Раде Милошевић, помоћник начелника управе за заштиту од пожара и експлозија у сектору за ванредне ситуације, МУП сваке године врши појачан инспекцијски надзор свих мјеста гдје се продају пиротехничка средства.
– Контролишу се и регуларне продавнице које имају одобрење МУП-а да се баве прометом тих врста средстава, али и сва мјеста која смо у ранијем периоду уочили гдје се илегално продају пиротехничка средства. Оно што показује наша анализа из године у годину, јесте да се та мјеста гдје се илегално продају пиротехничка средства смањују. И негдје је наш апел, ако већ постоји потреба, а напомињем да треба да избјегавамо коришћење пиротехничких средстава, поготово петарди и свих тих смјеса које се користе за производњу звука, јер постоји могућност оштећења самих корисника, не треба занемарити ни кућне љубимце и могућност настанка пожара – упозорио је Милошевић.
Петарде купујте само у продавницама специјализованим за пиротехнику
Куповином петарди у одговарајућим и сертификованим продавницама добијате средство које гарантује неки вид безбједности, на тај начин што на сваком легалном пиротехничком средству мора да постоји декларација на српском језику о његовом коришћењу и на којим мјестима смије да се користи.
– Купујући пиротехничка средства на илегалним мјестима доводите себе и своје окружење у много већи ризик од повреда, изазивања пожара или неке друге трагедије – подвлачи Раде Милошевић.
МУП такође апелује на родитеље да, када се ипак одлуче да дјетету купе петарде, да исте користе у складу са прописаном декларацијом, те да ни у ком случају не дозвољавају малољетној дјеци да сами користе ту пиротехнику.
Због петарди остају трајни инвалиди
Осим тренутне повреде, проф. др Александар Влаховић упозорава и на посљедице по здравље које трају доживотно.
– Ми годинама покушавамо да објаснимо колико то може да буде страшно. Не само од тог тренутка или у том тренутку кад се повреда деси, али ако ви имате једну тешку тјелесну повреду у којој неко дијете остане без прста или без дијела шаке, ви практично имате трајни инвалидитет. Није само то дијете, онда је угрожена и његова околина, његова породица самим тим, јер ви имате ситуацију да трајно имате оштећену функцију неког органа, да не говоримо о сљепилу или о глувоћи – истакао је проф. др Влаховић.
Крију се од родитеља, па им петарда експлодира у руци
Љекари Института за мајку и дијете сваке празничне сезоне сусрећу се са широким дијапазоном повреда – од мање опекотине на руци па све до потпуне ампутације шаке.
– Било је ситуација да су дјеца упалила петарду и онда се сакрила од родитеља да они не виде да им је петарда у том тренутку у руци и онда она експлодира, до тога да су стављане у флаше што још додатно погоршавало ефекат саме петарде. Све те трауме ми збринемо и ми ту дјецу лијечимо, али једноставно сваки пут вам је тај утисак да ви радите нешто што нисте морали да радите, једноставно нешто што је могло да се избјегне тиме да се те петарде не користе – рекао је проф. др Влаховић.
Неконтролисано бацање петарди штети и животињама које имају знатно осјетљивији слух него људи.
– Нећу ни да говорим о дјеци са аутизмом или са неким другим стањима, колико је то за њих страшно и необјашњиво. Мени је, као дјечијем љекару, апсолутна одговорност искључиво на родитељима – закључио је проф. др Александар Влаховић.
