Постоје бројни обичаји који се везују за зимски Крстовдан у народу, али у западној Србији су најпознатији припремање пихтија на овај празник, које се конзумирају на Богојављање, али и важно мјесто заузимају на славској трпези на Светог Јована.
Још један познат обичај у овом дијелу земље је и праћење правца ветра који дува данас, па се вјерује, да ће се тај правац задржати током скоро читаве године. Ово су празници посвећени Божићу, јер период од Божића до Богојављења, то су такозвани некрштени дани, ту је 12 дана, а сваки од тих дана симболизује један од мјесеци. Обичаја је заиста много, међутим, ово је помен на само Христово крштење, на сам крст и примање хришћанске вјере, што је веома важно, рекла је за РИНУ етнолог Снежана Ашанин.
Она додаје да имамо два Крстовдана у години у нашем црквеном календару, један је јесењи, а други зимски. Многи обичаји који су били карактеристични за Бадњи дан могу и да се понове на Крстовдан. Вриједно је помена и то да је ово први посни дан послије Божића. Сутра је Богојављење, дан када се Христос јавио, ово је помен на Исуса Христа на нашу православну вјеру и на сва та знања која се преносе с кољена на кољено”, рекла је Снежана Ашанин.
С тим у вези у селу Бапско Поље Милован Коловић Геро пјесмом и молитвом ових дана иконопише и резбари крст на дрвету маслине које је донио са Свете Горе. Овај човјек на тај начин кроз хоби изражава свој таленат.
Направио сам грубо обрисе крста, тај крст осликавам, који ћу након лакирања и освештавања даривати неком од манастира на Светој Гори. Техником пирографије ово радим, врелом, односно усијаном жицом, а на дну крста ставио сам каменчиће и пијесак са свете горе у рупу коју сам затворио”, појашњава Милован Коловић из Бапског Поља.
(РИНА)
