У јеку рата није хтио да напусти родно огњиште. Споменко Гостић са само 14 година стао је раме уз раме са одраслим и прикључио се војсци. Најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске, с поносом је обављао курирске и друге послове. Бранећи своје село је и погинуо на данашњи дан 1993.
"Извозим рањенике, превозим муницију и храну. Сад, пошто су мањак курира, морао сам да пређем да будем курир а овај један старији преузео кочије“, говорио је Споменко Гостић.
Имао је понуду да оде у иностранство, али је није прихватио. Остао је да се бори. Тај чин се не заборавља.
.webp)
"Ми сваке године одамо почаст свему ономе што је он дао а нашу Републику а дао је оно што је највише имао, дао је свој живот“, рекла је замјеник градоначелника Добоја Дијана Каленић.
"Чула сам да је био херој, шта да кажем дивим му се пуно му се дивим жалосно је што се то се десило“, каже Миља Николић из Добоја.
Спомен биста најмлађем борцу Српске налази се у порти Спомен храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју. Ту се храброг војника молитвено сјећају сваког 20. марта.
.webp)
"Молитвено се сјећамо његове душе као и душа свих невино пострадалих хероја, наших и виника и војсковођа молећи се Богу нашем да душе њихове настани у царству своме“, каже протојереј ставрофор старјешина Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју Јован Михајловић.
Споменко је био узор тог времена. Погинуо је од гранате у близини родног села Јовићи код Маглаја, гдје је и сахрањен.
