Ових дана смо свједоци бројних проблема насталих због неуклоњеног снијега и леда са јавних површина и објеката, па чак и обрушавања снијега на пролазнике, а у вези са тим и могућим настанком штете грађанима. Штета може да настане како због пада снијега на грађане са кровова, као што је случај са падом снијега на дијете са крова зграде градске управе у Бањалуци или оклизнућем на леду и снијегу који нису уклоњени, када могу да настану и тјелесне повреде, тако и падом снијега или поломљеног дрвећа под притиском снијега на паркирана возила или на возилима усљед неуклоњеног снијега и леда, а на улици или паркингу. У принципу, постоји могућност потраживања новчане накнаде проузроковане нематеријалне и материјалне штете.
Најчешће се незгоде грађанима дешавају у градовима. Грађани превасходно треба да се обрате административној служби града или општине, ЗЕВ-у или власницима или корисницима објеката с циљем регулисања питања накнаде штете од снијега или леда, у зависности гдје се десио штетни догађај. Наиме, важећи прописи предвиђају надлежност различитих субјеката одговорних за уклањање снијега и леда, на јавним или приватним површинама, а од тога ће да зависи и који субјект ће бити одговоран за штету и према којим правилима.
Према Закону о комуналним дјелатностима Републике Српске, уклањање снијега и леда са јавних површина односно уклањање и одвожење падавина спада у комуналне дјелатности од посебног јавног интереса. За организовано обављање комуналних дјелатности је надлежна јединица локалне самоуправе тј. градови и општине који могу ове дјелатности обављати оснивањем јавног комуналног предузећа или те послове могу повјерити, уговором у поступку јавних набавки, другим привредним субјектима. Они као даваоци комуналне услуге су дужни да обезбиједе трајно и несметано пружање услуге одређеног квалитета и у роковима, иначе су према Закону о комуналним дјелатностима одговорни за штету. Међутим, и поред одредаба Закона о комуналним дјелатностима, одговорност јединица локалне самоуправе за штету која настане грађанима од снијега и леда на јавним површинама се реализује према правилима о одговорности за штету из Закона о облигационим односима. Према ставовима из судске праксе, у случају повјеравања послова комуналном предузећу или другом привредном субјекту солидарно одговарају и град односно општина и то предузеће односно привредни субјект, а одговорни субјект се не ослободити одговорности с позивом да му нису одобрена довољна средства за обављање комуналне дјелатности.
Према Одлуци о комуналном реду града Бањалука, власници и корисници пословних простора и објеката дужни су да уклањају снијег и лед са јавне површине уз објекат, а у ширини од најмање два метра; чишћење снијега и леда испред стамбених зграда дужни су да организују заједнице етажних власника, односно станари тих зграда, а са кровова пословних и стамбених зграда и кућа дужни су да уклањају заједнице етажних власника, односно власници и корисници истих, ако представљају опасност за безбједно одвијање саобраћаја пјешака и возила.
Уколико одговорни субјекти за уклањање снијега и леда имају осигурање од ове одговорности, онда се оштећени могу обратити и осигуравајућем друштву, а у сваком случају остаје могућност подношења тужбе за накнаду штете пред судом. Оштећени би требало да документују штетни догађај, позивом полицији, фотодокументацијом, исказом свједока, медицинском документацијом односно да се обрате љекару у случају повреда, те документацијом у случају оштећења возила. Некада ће им бити потребна и стручна помоћ адвоката, а сам пут остваривања права на накнаду штете, које сигурно имају, може изискивати вријеме и новац уколико дође до судског спора, али у коначници би требало да добију обештећење и накнаду свих трошкова. Због тога би ЗЕВ-ови и административне службе градова и општина требало да имају разумијевања за вансудско мирно рјешавање ових одштетних захтјева.
(Аутор текста је Дејан Пилиповић, виши асистент на Правном факултету Универзитета у Бањалуци)
