Кажу да са ракијом у нашем народу и уопште на Балкану све почиње и све се завршава.
Слави се рођење, успјеси, пије се када некога изгубимо, у покој душе. Производња најпознатијег и најстаријег алкохолног и традиционалног пића спада у сложен процес и потребно је велико знање али и рад , тако је и у манастиру Доња Бишња код Дервенте.
У подруму манастира одлежавају дестилати, три врсте ракија- виљамовка, шљивовица и дуњевача. Манастир Доња Бишња код Дервенте посвећен покрову Пресвете Богородице.
Посједује већи воћњак јабука и крушака од чијих плодова монаси производе ракију. Манастир је изграђен је уз финансијску подршку ктитора Ратка Ђекића који живи у Сан Дијегу у Калифорнији. Изградња манастира је почела 2002. године на земљишту које су Ђекићи поклонили српској православној цркви.
"2005. чланови породице Ђекић су засадили воћњак, три године касније већ су се убирали озбиљни плодови. Монаси су сакупили плодове и испекли прву ракију. По старим обичајима и домаћински. Сви који су пробали тада манастирску ракију били су одушевљени умијећем монаха и аромом воћних ракија", каже за АТВ игуман манастира Доња Бишња код Дервенте јеромонах Симеон.
На нашу молбу да нам открије тајну манастирске ракије јеромонах Симеон одговара – радите , учите и посветите се ономе шта радите па ће вам посао ићи од руке. Свакако све креће од квалитетног воћа.
Осим воћних ракија, монаси у манастиру Доња Бишња производе и ликер од вишања, један од омиљених ликера који се, кажу монаси једноставно припрема. За сада не планирају да проширују производњу нити да пласирају на тржиште нове врсте ракија- ваља им кажу сачувати квалитет и стално се усавршавати и побољшавати ароме манастирских ракија.