Ранко Марин након што је провео три године у Аустрији одлучио је да се врати у своју родну Козарску Дубицу. Уну и топлину коју осјећа на свом огњишту каже нема ништа на свијету да замијени. Приче да је у иностранству све бајно и красно, додаје, и нису тачне.
''Тамо сам радио у хотелу у кухињи и као хаус мајстор прије свега тога. Цура је отишла са мном тамо да ради. Радили смо три године и кад смо се враћали овдје на паузу, нису испоштовали наш договор, она је остала без посла'', прича нам Марин.
Слобода коју имамо ми у Републици Српској оно је на чему многи могу да нам позавиде, прича овај младић. Жеља му је била да оде и да покушам, али сада сигурно зна да породицу само жели да ствара у својој земљи.
''Тамо нема нашег језика, нашег народа, наше хране, ћевапи то не могу никад направити како ми направимо. Наша Република Српска нема замјену и нема те Земље која је може замијенити'', рекао је Марин.
Из Дубице више не идем поручује, Ранко. Захвалан је и својим Дубичанима који су му при повратку пружили велику подршку.
