Миленина кћерка Радијана живјела је само 30 сати. Свјетски моћници који нису дозволили транспорт кисеоника одузели су јој прву радост, коју је толико дуго чекала.
Сваке године, каже душа све више боли. Родила је у седмом мјесецу, а сјећа се као да је јуче било када јој је доктор рекао ако не дође кисеоник да бебе не могу преживјети. Данас Радијанино име носи њена сестра.
"Када сам излазила из болнице оне мајке све износе дјецу која су рођена на вријеме и то све а ја сам се спремала и умјесто бебе носим свој завежај што сам имала то ми је било најтеже. И онда кад сам дошла кући нисам сушила очију и не знам колико ноћи спавала", прича Милена Сандић.
Милорадов син Ненад био је прва беба која је умрла због недостатка кисеоника на данашњи дан. Милорад у том тренутку није био код куће. Тешко му је и данас, као и супрузи о којој брине. Њој је потребно каже ријешити статус цивилне жртве рата.
"Ја сам био у Москви радио сам и када сам чуо за ту вијест ја сам био полумртав. За 22 дана ја сам 26 кила смршао. Ето онда знате шта је то Она гледа само у једну тачку и ништа даље", каже Милорад Ђукелић из Мркоњић Граду.
Владимир би данас имао 33 године. Бол оца Радомира ништа није умањило. Једно мјесто увијек је празно. Снагу су им каже дали син и кћерка. Оно што су моћници урадили чист је геноцид.
Кад погледам момка, рецимо његов пар колики је и како изгледа тако би био и мој Владимир да је остао жив и преживио", прича Радомир Рауш из Челинца.
Са кнедлом у грлу данас прича и Драгица Комљеновић. Да удахне живот како треба нису дали ни њеној Душани. У мају се туга највише буди, осјећај је немогуће и описати. Бол је још јача јер правде за недужну дјецу нема.
"Мај месец је најљепши месец у години а за нас је родитеље тај мјесец кад дође толико тужан да ја не знам како то да опишем. Прошле су 33 године од тог дана како су нашу дјеца невина пострадала а правде за њих нема", рекла је Драгица Комљеновић.
Сви ови родитељи лијежу и устају са истим осјећајем празнине, дијелом који ће заувијек фалити. Све што може описати нељудскости нехуманост стало је те 1992. године у ријеч међународна заједница. Угасили су 12 невиних живота, тек тако без трунке савјести. Тринаеста беба Слађана Кобас изгубила је борбу за живот са 14 година а четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је доживотне посљедице.
.webp)
