Севојно, Кнић и Бајина Башта су мјеста с најдуговјечнијим људима у Србији.
Љубивоје Ршумовић (84), који је рођен у Љубишу на Златибору, открио је шта ради сваког дана, вјерујући да тако себи продужава животни вијек, пише "Мондо".
Најновији подаци открили су да становници Севојна, Кнића и Бајине Баште имају најдужи животни вијек у Србији.
По окрузима, најдуговјечнији становници су Златиборског округа, одакле је родом познати књижевник и пјесник Љубивоје.
Он је рођен у Љубишу, 3. јула 1939. године. Љубивоје је у "Јутру" на Првој открио савјете за које мисли да доприносе дуговјечности.
"Свједок сам свега тога. Мислим да је апсолутно у праву онај ко је то рекао. За шалу смо увијек спремни, а гдје је шала, ту има и смијеха. Кажу да смијање продужава живот. То је народна прича, али мислим да има истине у њој. Међутим, нешто друго је засновано на истраживању. Ђорђе Глишић, доктор који је основао Институт Чигота на Златибору и који је започео причу о здравом животу, истраживао је одговоре на питање зашто је Златибор ваздушна бања", рекао је Љубивоје.
Чај од дивље крушке
"Имао сам разговор с њим и питао сам га: 'Професоре, шта мислите, је ли то због вјетрова?', а он је рекао: 'Ршумовићу, то је глупост, свака планина у Србији има своју ружу вјетрова'. Рекао сам му: 'Па то значи да је свака планина у Србији здрава за живот', а он је рекао да је то тачно", додао је.
"Међутим, Златибор има специфичну комбинацију минерала у земљи, па самим тим у води и ваздуху. То је такозвана предоминација магнезијума над калцијумом. Она ствара лаке негативне јоне, а познато је да су они драгоцјени за метаболизам и хемопоетику. То је грчка ријеч, односи се на стварање, обнављање крви", објаснио је Љубивоје.
Он редовно пије чај од дивље крушке. Сам га припрема и, како је објаснио, одличан је против високог шећера и холестерола.
Лијек за душу и дуговјечност
"То је остало мени од родитеља, а онда и од дједа Стевана Симовића, који је у Првом свјетском рату био болничар. Прошао је разне битке по Србији. Знао је дати инјекцију, скувати чај и лијечити туберкулозу такозваном кречњачком водом. То је била дједова новотарија. Волио је пјевати уз гусле. Живећи с њим заволио сам српску народну поезију. Заволио сам све око народних лијекова", испричао је Љубивоје.
Он је открио и шта је његов дјед радио кад год би примијетио да је почео кашљати.
"Кад бих дошао и почео кашљати, он би прво рекао: 'Не дај се, Шуле, не да тебе дјед'. Та реченица пола излијечи. Знао је да таква реченица може бити љековита и то је ширио. Он није био доктор, него болничар, али сви љекари у Ужицу, када би људи дошли с дједовим рукописом, препознали би да је његов и одмах би издали лијекове. Био је невјероватно прецизан, кажу да је са лица могао прочитати дијагнозу", рекао је Љубивоје и открио свој рецепт за дуговјечност.
"Подаци показују да жене живе дуже од мушкараца, а мислим да је то зато што су кроз историју мушкарци имали више брига него жене. У Србији, мушкарци су на неки начин заштитници. Штите своју супругу и уопштено женски свијет помажу у тешким пословима. Мислим да је најважније за здрав однос према животу - ослободити се брига. Нема како, то човјек сам мора донијети одлуку и рећи себи да ће све бити у реду. Ако је човјек позитиван, а поготово ако је ведрог духа, онда мислим да је то пола посла", рекао је Љубивоје.
"Мислим да је лијек за душу и дуговјечност рад. Човјека обавезе могу стићи, притегнути и забринути. Ја волим обавезе зато што могу заповједити шта хоћу урадити. Врло је важно помоћи некоме. Ја свако јутро сједнем за стол с празним папиром и напишем једну пјесму", открио је.
