Доласком у Семберију нису изгубили своје обичаје и традицију. Започели су нове животе, чувајући све што су са собом понијели из родне Крајине.
"Одржавање самог овога је велики залогај, али када имате људе добре око себе, ништа није тешко. Значи дружење по 5. пут. Наше што је, оно што највише волимо, то је Крајишка пјесма, волимо сву пјесму осталу, али не треба да заборавимо Крајишку пјесму", прича нам Мирослав Бокан, предсједник Удружења Крајишника, Бијељина.
Око 5.000 Крајишника населило је у Бијељину. Вриједни и радни људи, смогли су снаге започети живот од нуле. Било је важно да имају подршку и локалног становништва.
"Надамо се да смо се удомаћили, с обзиром да смо избјегли и протјерани из својих домова, али у срцу, остала је Крајина, тако да смо се и скупили тим поводом и наставили наравно да очувавамо обичаје, традицију, да приволимо ове младе да се присјете својих родних мјеста", каже Смиљка Кнежевић.
"Његујемо обичаје, културу обичаја, времена и мјеста гдје су живјели они су овдје добро прихваћени почели неке нове животе да живе, добро су се снашли вриједан су народ јако. Заслужују свако поштовање", говори Недељко Ћорић, директор "Аутопутева Републике Српске".
На Крајишком прелу додијељене су и захвалнице онима који годинама помажу рад Удружења Крајишника. Част је познавати и радити са Крајишницима, каже директор бијељинске болнице, који је један од награђених.
"Јако ми је драго што овакве вечери постоје и што се људи окупљају без обзира са које стране дошли, Семберија је уточиште многих људи са стране и сматрам да су сви људи који су дошли у Семберију и оставили овдје и допринијели њеном развоју и обогатили је", рекао је Микајло Лазић, в.д. директора Опште болнице Свети Врачеви, Бијељина.
На 5. Крајишком прелу уз Крајишку музику, пјесму и игре још једном је показано да се традиција чува и баштини и да се преноси с генерације, на генерацију те да ће и у годинама које долазе остати отргнута од заборава.
