Пета недјеља Васкршњег поста, која је још позната и као Глува недјеља, посвећена је Марији Египћанки. Ова хришћанска светитељка која је рођена око 344. године нове ере, а преминула око 421. године, била је блудница из Александрије која се на чудесан начин, а вјерујући људи ће рећи промишљу Божјом, преобратила по доласку у Свету земљу, учећи нас једној од најважнијих врлина - покајању.
Марија Египћанка постала је симбол покајања у хришћанству. Кад се преобратила и од блуднице постала аскета која је чак 47 година провела у пустињи, Марија је својом жртвом завриједила да јој буде посвећена пета недјеља Васкршњег поста, позната још и као Глува недјеља. Иако је Васкрс покретни празник, те самим тим и пета недјеља није увијек у исто вријеме, она мора да "падне" у априлу, баш у мјесецу у ком се Марија Египћанка упокојила. Искрени вјерници знају да није добро отићи на причешће током ове недјеље уколико својим понашањем нису стали раме уз раме са Маријом Египћанком - покајање је врлина коју морају да стекну да би им причешће било на здравље и спасење.
Ко је била Марија Египћанка?
Марија Египћанка рођена је око 344. године негдје у Египту. Имала је свега 12 година кад је побјегла од родитеља у Александрију, гдје је живјела као блудница. Иако су је писци описивали као продавачицу љубави, она је исповиједила да је често одбијала новац који јој је нуђен за интимне услуге и да је тај "посао" одабрала јер није могла да умири у себи "крв која ври".
У Александрији је провела 17 година живота, а прије него што ће навршити 30. годину стигла је у Јерусалим. Није јој на уму била жеља да посјети светиње, већ се надала да ће међу ходочасницима пронаћи мушкарца који ће моћи да јој парира по либиду. Превоз бродом до Светог града плаћала је својим тијелом, а кад је стигла у Свету земљу наставила је са неморалним животом.
Покајање пред Богородицом
Духовно прочишћење доживјела је за вријеме празника Воздвиженија животворног крста Господњег. Како су сви кренули ка цркви, тако је кренула и она, али за разлику од осталих Марија Египћанка није могла да крочи у светињу. По предању, нека невидљива сила ју је задржавала и спречавала да уђе у цркву. Покушала је и на други начин да стигне до крста; молила је остале ходочаснике да је унесу, јер због слабости није могла да хода, али ни тад јој се није дало да пређе праг цркве.
Кад је схватила да само она не може да уђе у светињу, горко се покајала због свог пређашњег живота. У порти цркве угледала је кип Богородице и почела пред њом усрдно да се моли за опрост гријехова, завјетујући се да ће провести остатак живота у молитви како би била достојна да уђе у Царство небеско.
Послије вишечасовне молитве Марија Египћанка изнова је покушала да уђе у цркву. Успјела је, цјеливала Часни крст, вратила се до кипа Богородице да јој захвали и тад доживјела чудо. Однекуд је чула непознати глас како јој говори: "Ако пређеш Јордан, наћи ћеш прави мир!“
Живјела је у пустињи 47 година
Марија Египћанка је схватила поруку. Одмах је кренула у манастир Светог Јована на обали ријеке Јордан, гдје се причестила, а већ сутрадан је прешла ријеку и отишла у арабијску пустињу. Понијела је само три векне хљеба; кад их је појела, наставила је да се храни дивљим растињем. У пустињи је провела пуних 47 година, све вријеме се молећи за опрост гријехова и умирење страсних помисли.
Загазила је у 76. годину живота кад је у пустињи срела монаха Зосима Палестинском. Нага и потпуно измучена, затражила је од монаха Зосима огртач. Монах јој је изашао у сусрет, а онда га је замолила да сједне и да му исприча свој живот, јер је слутила да јој се ближи крај. По предању, монах Зосим ју је видио како левитира изнад површине земље. На растанку га је замолила да јој идуће године на Велики четвртак донесе причешће на обалу Јордана.
Кад је монах Зосим идуће године дошао и донио причешће, опет по предању видио је Марију Египћанку како прелази ријеку ходајући по води као по земљи. Причестио ју је и Марија Египћанка га је замолила да за сљедећи Васкрс дође на исто место на ком су се први пут срели. Монах Зосим је наредне године путовао 20 дана од свог манастира до мјеста у пустињи на ком је први пут видио Марију Египћанку. Пронашао ју је мртву, а у пијеску изнад Маријине главе је писало:
„Погреби, ава Зосиме, на овом мјесту тијело смјерне Марије, предај прах праху, представила сам се 1. априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања по причешћу божествених тајни“.
Смрт послије причешћа
Монах Зосим је сазнао да је Марија Египћанка претходне године, оне исте ноћи пошто се причестила, умрла на удаљеном мјесту, до кога је он морао да путује 20 дана и да је њено тијело остало нетакнуто. Сахранио ју је док га је лав нетремице посматрао, не прилазивши ни монаху, нити тијјелу покојне Марије Египћанке.
Монах је по повратку у манастир испричао братији њено житије и чуда која су јој се догодила, а којима је лично свједочио. Житије Марије Египћанке преношено је кроз усмено предање, све док га није записао патријарх Софроније Јерусалимски (634-644).
Због имена људи је често мешају са Маријом Магдаленом, исписницом Исуса Христа.
Капела посвећена Марији Египатској налази се на Голготи, у Цркви Светог гроба у Јерусалиму.
