Франка се прије неколико година преселила из БиХ у Швајцарску, гдје је пронашла посао и покушава да побољша своју животну ситуацију, али и ситуацију своје породице. Остварила је оно што је одувијек жељела - али је много тога и изгубила.
У Швајцарској ради у складишту и прошле године је за Феникс магазин испричала како се навикла на посао. Каже да на путу до посла и назад изгуби више од два сата дневно.
"Радим дневне смјене јер ноћне не могу да издржим. Смјену почињем у осам сати ујутру, завршавам у 17 сати, али како ми пут траје дуже, морам много раније да устанем. Практично, одлазим од куће по мраку и враћам се по мраку. Посао у складишту је такав да се ради у затвореним халама без дневне свјетлости - што значи да сунце могу да видим само викендом. Не жалим се на примања, нешто су већа него у Њемачкој, гдје сам радила прије пет година, али овдје је све потпуно другачије“, каже Франка.
Због високих цијена, престала је да купује цигарете и прешла на дуван.
"Увијек ми је у подсвијести шта све могу да купим мајци за тих 9 франака (око 9 евра). Недавно ми је рекла да килограм шипака у БиХ кошта 2 марке, па помислим како бих за једну кутију цигарета могла да јој сваког дана купим 10 килограма“, прича она.
Каже и да је у Швајцарској потпуно нормално да вас на послу питају да ли сте католик или муслиман, и да никада не би вјеровала да јој је неко то испричао. Сматра да су подјеле међу људима овдје чак видљивије него у БиХ.
Као позитивне стране истиче то што има добра примања и може да помогне породици, али дневну свјетлост види тек викендом.
"По мраку одлазим, по мраку радим, по мраку се враћам с посла“, каже Франка и додаје да је изгубила навику дружења, јер викенд мора да искористи за куповину, чишћење и сређивање куће.
