Наш син Лазар је дар од Бога, причају Наташа и Драгослав из Теслића. На потомство су чекали 15 година. А онда је на свијет стигао здрав дјечак. Да дјечак буде здрав била им је највећа жеља јер родитељи имају оштећење вида.
"Постао сам отац 2023. прије двије године. То је највећа моја жеља животна. То је круна и супруге и мене“, каже Драгослав Недић.
"Гледали смо да генетика та, да одстранимо те гене, да не повуче на нас. Тако да, успјело је, бар за сад“, додаје Наташа Недић.
Драгослав лице свог сина никада није јасно видио. Али по додиру му сваку цртицу познаје. Наташа прича да је родитељство слијепих и слабовидих људи препуно изазова.
"Ја некако и успевам то с тим остацима вида да пратим га у кораку, али њему је већ проблем Драгославу јер он лагано губи и оно мало вида што је имао“, прича Лазарева мајка Наташа.
У помоћ прискоче свекар и свекрва. А њима срце пуно јер у кући имају веселог унука.
"Волимо га сви. Воле га и укућани и село, воле га сви. Н: Какав је Лазар дјечак? Екстра. Н: Је л' живахан? Хвала Богу јесте“, каже Лазарев дјед Драган Недић.
Дјечаку љубави не мањка. А да му обезбиједи и све оно материјално, брине отац Драгослав. Он је физиотерапеутски техничар са оштећењем вида. На посао се не жали, а најдраже му је када послије напорног дана осјети руке свог сина око врата.
"Нијансе ја дјетета препознајем. Могу облик да видим и тако даље. Али не могу да видим какву боју ока дијете има или зуби, какве су му обрве, ја њега видим као фигуру. Ја кад дођем кући кад он мени трчи, каже тајо, тајо“, прича Драгослав Недић.
Драгослав је своју супругу Наташу упознао у Београду. Тамо су се заљубили док су заједно похађали школу за Физиотерапеутске техничаре са оштећењем вида. Поносни родитељи причају да су Богу захвални на свему. Упркос свим потешкоћама које су их пратиле, кроз живот, као побједници, корачају малим, али сигурним корацима.
