Према старим српским вјеровањима, период од 10. до 19. јануара познат је као "некрштени дани" и сматра се временом када посебне опасности вребају.
Народ каже да некрштени дани нису добро вријеме за рађање. Вјерује се да ће дијете које дође на свијет између Божића и Богојављања бити болешљиво и несрећно. Да би се малишани “одбранили од урока”, стари су смислили ово – дјеца рођена у Некрштене дане морају сваке године у том периоду да са собом носе посебну кошуљу, ткану на камину.
Некрштени дани увијек су мрсни, а не пости се чак ни сриједом ни петаком. Само је Крстовдан дан за пост, а он пада непосредно уочи Богојављања.
Вјерује се да ове силе владају током ноћи – од заласка сунца до првих пијетлова. Народно предање упозорава да у том периоду не треба излазити из куће, јер онај ко се усуди да путује ноћу може доживјети несрећу. Ако је излазак неопходан, савјетује се да особа са собом носи заштитне предмете попут бијелог лука, крста или оштрог металног предмета.
