Због немогућности да ожени Српкињу и доведе је у Паочићима код Вишеграда у Босни и Херцеговини, јер ниједна није хтјела да живи на селу, Дарко Стјепановић се прије неколико година одлучио да жену свог живота потражи у Албанији, и чини се да није погријешио.
Иако о млади није знао много тога, након што се упутио у Албанију и тамо је упознао, како каже, на трећи сусрет ју је већ заволио. А како и не би, када цијело село потврђује да је млада још боља него што су очекивали.
На почетку свог брака срећни супружници су се споразумијевали уз помоћ српско-алабанског рјечника, док млада није научила српски језик.
"Кад сам тамо дошао и видео је, свидјели смо се један другом, размијенили смо фотографије, она мени ја њој и тако да смо ми ту договорили, други пут смо направили главну ријеч, трећи пут кад смо се видјели била је вјеридба. Четврти пут је био договор око свадбе и пети пут смо је довели... Трећи пут сам могао да је дохватим тек и то случајно у златари, само сам је загрлио. Рекох 'мајко моја смијем ли?', јер тамо су ми рекли нипошто... Међутим, је ја загрлих, и ми се завољесмо. И стварно јесмо, оно баш супер!"
"Да смо бирали не би овакву нашли"
У селу Паочићима удаљеним 25 km од Вишеграда су младу из Албаније дочекали с невјерицом, а сад о њој причају са одушевљењем.
"Вриједна, млада, не може се описати како је добра. Да је бирана, тражена, не би оваква била нађена", "Изађе пред свекра, испоштује га, поздрави се загрли га, оде до штале помузе краве, ничега се не либи, ма као да је овдје рођена", били су коментари комшија који су одушевљени младом.
Што се тиче компромиса између младе и Дарка, ни ту није било проблема - јер су се, тврде лако договорили око кафе и цигарета које су забрањене, док је ракију млада одобрила али у малим количинама.
(Мондо)
