Данас славимо Обрезање Господње, дан када је обрезан Исус Христ.
Ипак, српска православна црква не примјењује овај чин, па се поставља питање зашто, у том случају, обиљежавамо овај дан?
Осмог дана по рођењу Исус Христ је по Мојсијевом закону, који је важио за сву јеврејску мушку дјецу, обрезан. При томе је добио име Исус, како је забиљежио јеванђелист Лука, а по чему се и придаје изузетан значај овом датуму.
Према Светом писму, Исус Христос је преузео на себе гријехове људског рода, а чин обрезања се сматра знаком очишћења од прародитељског гријеха. У запису владике Николаја Велимировића стоји да је “Христос на себе примио људско тијело и поднио бол за гријех одређен”.
Обрезање као казна за првобитни гријех
У Старом завјету је установљено обрезање за ознаку крштења и очишћења прародитељског гријеха, иако се овај гријех уствари није очишћавао обрезањем, све до Христовог добровољног проливања крви за људски род, кажу књиге вјеронаучне.
Обрезање је било као нека казна за првобитни гријех, и као знак његов, јер је обрезивано новорођенче, по ријечима Давида, зачето у безакоњима, и у гријесима роди га мати његова. И од обрезања остајао је ожиљак на тијелу дјетињем.
Испунивши закон, Господ је нама оставио духовно обрезање, обрезање срца – свету тајну крштења, за које је тјелесно обрезање била само припрема, поручује Српска православна црква.
