Српска православна црква и вјерници данас прослављају дан Светог мученика Лонгина Сотника, који је у црквеном календару уписан црним словом, али је један важан обичај везан за овај дан.
Свети мученик Лонгин, био је први официр који је, послије Христовог страдања, скинуо војну униформу и удаљио се од свијета ради Христа. Био је капетан, старјешина војника који су присуствовали распећу Исуса Христа на Голготи, о чему свједоче јеванђелисти Матеј, Марко и Лука.
Био је старјешина војника, односно страже која је чувала Христов гроб. Када су јеврејске старјешине сазнале за Христово васкрсење, потплаћивали су војнике да преносе лажну вијест — да Христос није васкрсао него да су га украли његови ученици. Покушали су да потплате и Лонгина, али он на то није пристао.
Јеврејске старјешине су тада хтјеле да га убију, али он је сазнао за то и заједно са два своја друга, скинуо је свој војнички појас, отишао код апостола и крстио се, а затим је тајно напустио Јерусалим и преселио се у Кападокију. Тамо се предао посту и молитви и, као живи свједок Христовог васкрсења, обратио је многе незнабошце у истиниту вјеру. Потом се удаљио у село на имање свога оца, али ни тамо га нису оставили на миру. Сазнавши гдје се Лонгин налази, Пилат је послао војнике да га посјеку, али светитељ је то провидио духом.
Изаишао је у сусрет својим џелатима и свратио их у свој дом не казујући им ко је. Добро угошћени војници легли су да спавају, а Свети Лонгин молио се цијелу ту ноћ, припремајући се за смрт. Ујутру је довео и она два своја друга, обукао се у бијеле погребне хаљине, поучио своје укућане и показао им мјесто на једном брдашцу гдје ће га сахранити.
Тада се јавио војницима и казао им да је он Лонгин, кога они траже. Војници су се збунили и застидјели, и нису ни помишљали да га посјеку, но светитељ је од њих захтијевао да испуне заповијест свог старјешине. Тада су посјечени и Лонгин и два његова друга. Лонгинову главу војници су однијели Пилату, а овај ју је предао Јеврејима који су је закопали у ђубре ван града.
Послије много времена од Лонгинове смрти, како је записао његов животописац, у Кападокији је ослијепила једна удовица. Пошто јој љекари нису могли помоћи, пошла је са сином у Јерусалим да се поклони светињама. Тек што су стигли, њен син се изненада разболио и умро.
У тој великој жалости јавио јој се Свети Лонгин и утјешио ју је обећањем да ће јој повратити вид и показати јој сина у небеској слави. Светитељ ју је упутио иза градских зидина, на сметлиште, да тамо откопа његову главу. Чепркајући по сметлишту, удовица је у једном тренутку дотакла главу светог мученика и одмах прогледала. Испуњена радошћу, узела је светитељеву главу, опрала је, окадила и ставила у свој стан као највећу драгоцјеност.
Сви вјерници би данас требало да оду у цркву, да се помоле и упале свијећу за здравље свих људи, а на путу ка кући, вриједило би помоћи првој особи коју сретну. Предање каже да ће у том случају овај светитељ заузврат испунити молитве и подарити здравље и благостање.
