Према календару Српске православне цркве /СПЦ/, данас се обиљежава Туциндан - дан када се припрема божићна печеница.
На Туциндан се коље прасе или јагње, које ће се пећи на Бадњи дан, а јести за Божић.
За печеницу која се некада називала "божњићара" обично се коље младо свињче или јагње, а има људи који закољу и ћурку, гуску или кокошку. Међутим, живина се у многим крајевима никако не смије наћи на божићној трпези због вјеровања да је она симбол "назадовања и растурања куће" јер "кљуца и баца земљу иза себе". Уколико се негдје коље за супу, обавезно се одмах бацају глава и ноге.
Не смијете тући дјецу
Некада су се дјеца "која то заслуже" и кажњавала и тукла на Туциндан, али послије тога не, јер би, по вјеровању, на мјесту ударца искочили чиреви. У неким мјестима сјеверног Баната се одржао тај обичај, па родитељи симболично "туку" дјецу да би била послушна.
Неки други извори наводе да се на Туциндан дјеца не смеју тући, управо зато што им могу изаћи чиреви.
Поспремање куће
Од Туциндана почиње и спремање куће за Божић. Домаћица припрема брашно за мијешење, посуду са зрневљем жита, мијења сламу у гнездима за живину, прибавља суве шљиве, смокве, орахе, новчиће и бомбоне које ће на Бадње вече просути по слами расутој у кући, а које ће деца покупити пијучући.
На тај дан, према вјеровању, ништа се не смије давати, нити износити из куће, али је зато тада неопходно вратити све дугове, да домаћин не би био дужан до сљедећег Божића.
Вечера
У појединим крајевима на Туциндан се вечера на поду, никако за столом, и глава куће мора сједити окренута према истоку. Прво се постављају со и бијели лук, а онда хљеб, пасуљ, купус, риба и остала посна храна.
