Српска православна црква и њени вијерници данас обиљежавају Светог Симеона Мироточивог, чије је световно име прије него што се замонашио било Стефан Немања. Оснивач српске српске владарске лозе - династије Немањића, умро је на данашњи дан 1199. године у Хиландару.
Успио је да прошири тадашњу српску државу и активно се борио против богумила. Када се замонашио, отишао је у манастир Ватопед, на Светој гори, код свог сина, тада монаха Саве. Заједно су обновили манастир Хиландар, који су добили од византијског цара.
Лоза коју су засадили постоји и дан-данас, а народ вјерује да зрно овог грожђа из Хиландара уз пост и молитве Светом Симеону помаже нероткињама да добију потомство.
Симеон је у њему поживио само седам мјесеци. Сава је пренио његове посмртне остатке 1208. године у Рашку, да би над њима измирио своју старију браћу Стефана и Вукана који су се борили за власт. Мошти су му похрањене у Студеници, његовој задужбини.
Стефан Немања је подигао и цркве и манастире Ђурђеви Ступови, Богородичин манастир и манастир Светог Николе код Куршумлије.
Српска православна црква слави га као Светог Симеона Мироточивог, првог у низу светитеља из лозе Немањића.
Свети Симеон Мироточиви се прославља исто као и све друге крсне славе - славски колач, кољиво и вино, и освештањем које обавља свештеник. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан посна.
На данашњи дан у спомен на свеца, одржавали су се вашари, а данас је то само обичај у Ваљевској Мионици. У народу се о Стефану Немањи одржало предање као о змајевитом човјеку, које потиче од његових ратних успјеха у борбама са моћном Византијом.
По предању, био је прождрљив, јер се у њега била увукла ала, па је било потребно и њу хранити. Немања је за ручак јео печеног вола, у њему печеног овна, у овну печену кокош и у њој печено јаје. Једном о ручку, Немања је био код свог сина Светог Саве, и затражио да руча. Сава му пружио поскурицу (печат са славског колача), а ала зинула да је дохвати. Тада Сава зграби алу и баци је у море. Од тада Немања више није био прождрљив, каже предање.
Народни обичаји кажу да би на овај дан требало да молити се светитељу за неустрашивост, здравље и снагу дјеце, а уколико то учините искрено и од срца, Свети Симеон ће вам услишити молбе.
(Телеграф)
