Малена Милица је убијена фрагментима бомбе док се налазила у купатилу на другом спрату породичне куће која је удаљена око километар од некадашњег аеродрома Батајница.

Смрт је дјевојчицу затекла на дјечијој ноши, а у том нападу је рањено још пет цивила.

Њен отац Жарко, поријеклом из Босанског Петровца, свједочио је да је сцена удара била стравична и да је купатило из ког је на рукама изнио крваву кћерку било пуно гелера.

Према Српској православној цркви од раније је покренута иницијатива да канонизује малу Милицу, а њен лик се већ налази на фрескама у многим српским светињама.

У манастиру Тврдош код Требиња, у Републици Српској је 2004. године рађена фреска Милице Ракић, на којој се налази опис ње као новомученице, као и у манастирској цркви манастира Тресије на Космају и у Манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Београду.

У београдском Ташмајданском парку 2000. године подигнут је споменик посвећен дјеци убијеној у бомбардовању НАТО-а.

На мермерном блоку, чије чело заузима бронзана статуа мале Милице Ракић, на српском и енглеском језику уклесана је порука: "Били смо само деца".

Малену Милицу Ракић, која је рођена 9. јануара 1996. године, кроз стихове од незаборава отео је Добрица Ерић пјесмом "Чико ја тебе гледам са неба" у којој својим убицама поручује: "Да ти кажем још само ово. Па иди и заборави ме. Мама ће да ме роди поново. И даће ми још лепше име!".

Према званичним подацима, током бомбардовања СР Југославије убијено је 79 дјеце, међутим претпоставља се да је животе изгубило њих најмање 130.

Најмлађа Бојана Тошовић имала је само 11 мјесеци када је погинула у загрљају свог оца.

НАТО агресија на СР Југославију почела је 24. марта 1999. године, а током 78 дана бомбардовања убијено 2.500 људи, међу којима најмање 79 дјеце, док је употреба забрањене муниције са осиромашеним уранијумом изазвала тешке посљедице по здравље становништва, а цијела земља претрпјела страшна разарања.

Пратите нас и путем Вибера