На Војномедицинској академији у Београду оперисан је чувени духовник Српске православне цркве, омиљен у земљи и расијању, архимандрит Лазар Кршић, духовник Манастира Тавна, код Бијељине, задужбине Немањића из 14 вијека. Сложен захват извели су Предраг Марић, уролог и Момир Шарац, васкуларни хирург.
Архимандрит Кршић је, истог дана када је оперисан, враћен на Друго одјељење Клинике за нефрологију ВМА, гдје је смјештен и гдје је, претходних дана, урађена врхунска дијагностика екипе под руководством професорке Виолете Рабреновић, која је на челу Клинике за нефрологију ВМА.
Како сазнаје и преноси портал podrinje.rs, отац Лазар ће, од понедјељка, бити на кућном опоравку.
Архимандрит каже да је "ганут пажњом, бригом, знањем и умијећем особља ВМА које га збрињава" од хирурга и уролога до особља Другог одјељења Клинике за нефрологије, које предводи "сјајна професорка, докторка, велики човјек и хуманиста за највеће поштовање, Виолета Рабреновић, специјалиста нефрологије и њених сарадника, прије свега Дејана Пилчевића.
- Чуо сам да је владика Лаврентије, када је одликовао Орденом светог владике Николаја ВМА, назвао ту установу Патријаршијом српског здравства - прича отац Лазар.
- Видио сам како ради особље, како диван однос имају са сваким пацијентом, као и опрему, нарочито, фасцинантне сале за операцију и срећан сам шта има наш народ у овој установи под једним кровом. Неизмјерно сам им захвалан, јер знам да су, до сада, поред других, посвећено и пожртвовано лијечили наше многе монахе, монахиње, свештенство, архијереје, као и нашег бившег патријарха Павла, који их је, до неба, хвалио и захваљивао им се - истакао је архимандрит Кршић.
Отац Лазар је, прије доласка на Озрен, а потом у Тавну, био свештеник у Енглеској, јако цијењен и поштован.
Захваљујући његовом угледу обезбијеђен је новац за штампање првог издања сабраних дјела светог владике Николаја, свједочио је владика Лаврентије, у вријеме је за то била потребна и велика храброст.
У Тавни је, са игуманијом Јустином, и прије рата, био цијењен, не само код Срба, већ и муслиманског становништва, па тако, током рата, мада су били у домету муслиманске војске из упоришта Теочак, на светињу и њено имање, није пала ниједна граната.