Бруцелоза је ове године потврђена код 22 пацијента у Српској, знатно више у односу на цијелу прошлу годину, због чега стручњаци позивају сточаре и произвођаче хране да више воде рачуна о ветеринарским и здравственим мјерама усмјереним на сузбијање ове болести међу домаћим животињама, јер представља значајан ризик за здравље људи.
У Институту за јавно здравство Републике Српске су истакли за “Глас Српске” да је највећи број случајева током девет мјесеци ове године регистрован у бањалучкој регији и на подручју Херцеговине, док је током прошле године пријављено укупно осам особа обољелих од бруцелозе.
Епидемиолог у Институту за јавно здравство Републике Српске Јелена Ђаковић Девић објаснила је да је бруцелоза бактеријска болест, која у већини случајева погађа говеда, свиње, козе и овце.
"Људи углавном добијају болест директним контактом са зараженим животињама, пијући непастеризовано заражено млијеко или једући сир који је направљен од таквог млијека, те удисањем агенса који се преноси ваздухом. Болест погађа људе свих узраста и оба пола“, казала је Ђаковић Девић и додала да особе које су професионално повезане радом са животињама имају повећан ризик од заразе, док је пренос са човјека на човјека врло риједак.
Ова болест код људи се, наглашава она, манифестује симптомима сличним грипу, укључујући повишену температуру, слабост, знојење, болове у мишићима и зглобовима.
"Бруцелоза може напасти многе органе, а хронична бруцелоза може довести до компликација повезаних са обољењима срца, зглобова, јетре, слезине и централним нервним системом“, казала је Ђаковић Девић.
Према њеним ријечима, недостатак хигијенских мјера у сточарству и руковању храном доприносе томе да бруцелоза представља значајан ризик за јавно здравље.
"Неопходно је континуирано проводити одговарајуће ветеринарске и здравствене мјере усмјерене ка благовременом откривању и сузбијању обољења међу домаћим животињама које представљају резервоар и извор заразе“, рекла је Ђаковић Девић.
Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске у овој години пријављено је укупно 47 жариште бруцелозе, а обољело је 18 говеда, 257 оваца и 36 коза.
"Већина ових жаришта је већ санирана и болест је одјављена. Неколико их је још активно у Невесињу, али су и она локализована“, истичу у министарству.
Додају да су жаришта на којима је утврђена бруцелоза под надзором надлежних ветеринарских инспектора који су наложили и прате спровођење мјера за рано откривање, спречавање појаве, ширења, праћење, сузбијање или искорјењивање бруцелозе.
Најбоља заштита против појаве ове болести је вакцинисање животиња, а у ресорном министарству кажу да су обезбијеђене довољне количине вакцина и дистрибуисане ветеринарским организацијама.
Почасни предсједник Удружења мљекара Српске Владимир Усорац рекао је да велику улогу у ширењу заразе има и номађење.
"Деси се да нека овца буде заражена, а када угине номади је само тако оставе у природи и наставе пут не марећи за то да неко може да се зарази“, тврди Усорац.
Билећанка Зорица Милошевић сточарством се бави већ годинама и до сада, каже, на сву срећу у њеном стаду није било заражених оваца и коза иако је ове године на подручју Херцеговине било више жаришта.
"Имам 50 коза и скоро 70 оваца које су редовно вакцинисане и то је управо и сачувало стадо“, казала је Милошевићева.
Жаришта бруцелозе пријављена ове године
Бањалука - четири жаришта (обољело четири говеда и 21 овца)
Берковићи - два жаришта (обољело осам оваца)
Кнежево - три жаришта (обољела четири говеда)
Невесиње - 31 жариште (обољело девет говеда, 15 коза и 94 овце)
Требиње - шест жаришта (обољела 21 коза и 134 овце)
Хан Пијесак - једно жариште (обољело једно говедо)
