Са само девет година, Брано Вучетић из села Бјеловац код Братунца остао је без цијеле породице. Године 1992. хорда Насера Орића звјерски му је убила мајку, оца и седамнаестогодишњег брата.
У нападу на село, Брано је рањен, а затим је одведен у логор. То што је био дијете од девет година није им било важно – мучен је на најнехуманији начин, без довољно воде, хране и медицинске помоћи. И ове године, уз регионални пут Братунац–Поточари–Сребреница, поставио је фотографије најмилијих, као опомену и сјећање на страдања.
"Био сам рањен, крвав, преко 20 гелера имам у тијелу и два у мозгу. Са мном су провели још Мира Филиповић и њено двоје малољетне дјеце, Оља која је имала само три године и Немања који је био беба од седам мјесеци. Ми смо били нико и ништа нисмо били легитимна војна мета и никоме ништа нисмо скривили", прича Брано.
По повратку у Братунац Брану није имао ко дочекати на кућном прагу. Боли га неправда. Монструозности које је чинио Насер Орић прошле су тек тако, без казне.
"Никад нико није одговарао за наше жртве и да нико никад није процесуиран ни у Хагу ни у Тужилаштву БиХ. Зато је наш вид борбе за правду и ове фотографије које смо поставили", каже Брано.
Фотографије нису ту да вријеђају, већ да подсјете на српска страдања у Подрињу, која се често игноришу. Странци српске жртве не пребројавају и не признају.
"Желимо да сви они који буду гравитирали ових дана на овом подручју а ту мислим на стране амбасаде односно амбасадоре да им приближимо истину за коју они не желе да чују. Ово су фотографије махом цивила. Ако знамо чињеницу да је само у једном селу у Сребреници током једног дана пет породица остало без по два брата то говори да смо ми овдје страдалници", каже Бранимир Којић, предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребреница.
Не треба заборавити да се трећина српских стратишта налази се управо на подручју Подриња.
"Ако причамо о обиму злочина довољно је рећи да од укупно 76 стратишта колико је Републички центар евидентирао за 1992. годину почињених на територији БиХ над српским народом, готово једна трећина се налази на територији Средњег Подриња односно 26 стратишта смо евидентирали гдје је најмање 4 и више лица страдало само у току 1992. године", каже Мирослав Љубојевић, из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Све што човјек не може, а нечовјек може да уради, радиле су муслиманске снаге на челу са Насером Орићем Србима у средњем Подрињу. Нису штедјели ни жене дјецу и старце. Палили су, пљачкали, клали и убијали све што је било српско најчешће на највеће православне празнике. 3.267. Срба које су побили никада неће бити заборављено као и бол њихових најмилијих која ће живјети заувијек. У Републици Српској сутра је дан жалости.
