За само десет година, број пензионера у БиХ је повећан за више од 100.000.
Према подацима које су "Независне новине" добиле из Агенције за статистику БиХ, у 2014. смо имали укупно 640.560 корисника пензија. Десет година касније, у децембру 2024. године, према информацијама надлежних ентитетских фондова, имали смо укупно око 742.000 пензионера.
Аднан Смаилбеговић, предсједник Удружења послодаваца ФБиХ, истиче да је истраживао какво је стање код нас и у осталим земљама. Код нас је, истиче, однос врло неповољан, јер, 1,15 радника, како каже, ради за једног пензионера (115 радника на 100 пензионера).
"Према подацима до којих сам дошао, једино је у Румунији лошији однос и износи 1,09 радника на једног пензионера. Има земаља које имају више од три радника на једног пензионера. Али, европски просјек је 1,7", појашњава Смаилбеговић у изјави за "Независне".
Према његовим ријечима, да би достигла европски просјек, ФБиХ недостаје између 200.000 и 220.000 радника.
"Ми имамо заиста неповољну слику и наравно, да се неко озбиљно бави тим, били би направљени значајни помаци, на начин да се запосле нови људи. Међутим, ми треба да имамо гдје да их запослимо, али и да имамо кога да запослимо. Дакле, ситуација је врло забрињавајућа. У ФБиХ се сада дешава да имамо два нова пензионера на новог запосленог. А ни демографија нам не иде на руку", рекао је Смаилбеговић.
И економисти поручују да раст броја пензионера не прати раст запослености и укупне економске активности, али, како додају, већи проблем за систем је велики број раније пензионисаних повлаштених категорија, гдје доприноси никада нису уплаћени сразмјерно њиховим каснијим пензијама.
"Такође и многа друга радна мјеста у јавном сектору су награђена енормно високим пензијама за бх. стандард и то је пропорционално веће и неправедније оптерећење за систем наметнуто политичком вољом у односу на 'обичне' пензионере који су уредно плаћали све доприносе цијелог радног вијека и не смије их се доживљавати као терет или кажњавати јер је неко ради куповине гласова створио нереалне обавезе које сада није у стању измирити", каже економски аналитичар Игор Гавран.
Томе, оцјењује, треба додавати и прекомјерно задуживање и стварање рупа у буџету, а ту је и ненамјенско трошење и уништавање домаће економије, због чега и нема довољног броја нових радника.
"Раст броја пензионера представља раст оптерећења за систем, али пензије 'нормалних' пензионера без повластица су прениске и треба их повећавати, као и будућим пензионерима осигурати адекватна примања и систем преустројити тако да је то могуће и одрживо без подизања старосне границе или малтретирања постојећих пензионера", поручује Гавран.
Број пензионера у БиХ наставио је да расте и ове године. Према подацима Федералног завода за пензијско и инвалидско осигурање, пензију за децембар 2024. године примило је 453.900 корисника, а укупно потребна средства за исплату износила су око 298 милиона КМ.
"Пензију за јули 2025. примиће укупно 459.570 корисника, а средства потребна за исплату износе око 384 милиона КМ, укључујући и средства намијењена за исплату једнократног новчаног додатка у износу од 71.660.225 КМ", навели су из Федералног завода за пензијско и инвалидско осигурање.
Слична ситуација је и у Републици Српској. Према подацима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Српске, исплатом пензије за децембар 2024. било је обухваћено укупно 288.448 корисника права. У јулу ове године број је био већи.
"Исплатом пензије за јул 2025. обухваћено је укупно 291.416 корисника права, од чега је 233.846 у Републици Српској, а ван Републике Српске 57.570 корисника права", рекли су из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске.
