Без ганге весеља у Херцеговини нема. Ганга се у празничним дане дуж цијелог кршевитог југа.
Они који гангају кажу да није нимало лако.
"Није лако пјевати гангу пјева се пуним гласом, треба јак глас. Карактеристично је да је један пјевач започиње а пјева група. Један започиње други води а остали својим гласовима употпуњују ту цијелу мелодију“, каже Маријана Суџум из Удружења војвода Влатко Вуковић из Билеће.
Ганга је старији тип пјевања, посебно је заступљена у динарском појасу. Занимљиво је једно од предања како је настала.
"Неки кажу да се на тај начин пјевало у периоду када су Турци владали да се не би разумјело шта људи пјевају“, каже Симо РАдић из Музеја Херцеговине.
Сада се ове пјесме добро разумију и надалеко чују. Ганга се о свему и свачему.
"Често су локал-патриотског карактера и националног, док су бећарци више склони неким шалама и доскочицама, момак одговара дјевојци, дјевојка момку. Шале на рачун мужа-жене, свекра-свекрве, таште и тако даље“, каже Симо Радић из Музеја Херцеговине.
"Натпјевавање је најзанимљивије, то није официјална дио наступа него нешто што је најзанимљивије публици. Зато што су то шаљиве љубавне пјесме“, каже Маријана Суџум из Удружења војвода Влатко Вуковић из Билеће.
Тако су многи у Херцеговини почели с' гангом а завршили са браком.
