Бака Марија Златић из села Валакоње код Бољевца преко ноћи је постала милионерка, али од тог богатства није видјела ни динар. Умрла је сама, у трошној кући од блата, са пољопривредном пензијом од 8.000 динара, а њена животна прича и данас одзвања као опомена.
Марији је огромно насљедство оставио супруг Момчило, који је након деценија живота у Аустралији преминуо 2011. године. Његово богатство процјењивало се на око 940.000 аустралијских долара у кешу и још неколико милиона у некретнинама.
Марија је са њим још 1956. године отпутовала у ту далеку земљу у потрази за бољим животом, али није издржала дуго, већ после годину и по дана вратила се у Србију, у родно село Валакоње, јер, како је говорила, није могла да се навикне на тамошњи начин живота.
Момчило је остао у Аустралији, гдје је, према причама, временом стекао значајно богатство. Радио је као тесар, потом на фармама, а на крају је постао власник више имања. Током година је живио са другом женом у ванбрачној заједници, али она је преминула прије њега, а да нису имали дјеце.
Након Момчилове смрти, аустралијске власти су, трагајући за законским наследником, пронашле Марију у Србији. С обзиром на то да је била његова законита супруга, иако су их године и континент раздвојили, званично је проглашена за јединог насљедника. Тако јој је припало готово милион аустралијских долара у кешу, као и имовина процијењена на још неколико милиона долара.
Међутим, дио вриједности имања био је умањен због нагомиланих пореза и дугова, који су се током година чекања на насљедника знатно повећали. Када су све обавезе према држави Аустралији подмирене, Марији је на располагању остало 940.000 долара.
У бирократској борби да се домогне наследства помагала јој је познаница Мара, а касније и један комшија с којим је склопила Уговор о доживотном издржавању. Управо су ти људи, како се сумња, управљали новцем који је припадао баки Марији. Она сама о томе је говорила без горчине:
"Тамо где ја ускоро треба да идем, паре ми не требају, зато сам их и поклонила, уз осмијех је говорила, као да је предосјећала скори крај те 2016. године.
"Дала сам новац људима који ме чувају. Њима те паре више требају, а ја ионако не знам ни колико је то. Мени је доста мојих 8.000 динара, колико добијам на име пољопривредне пензије...", казала је она, пише Мондо.рс.
Иако је формално била милионерка, Марија је остала вјерна свом скромном начину живота, живјећи у шуми, без основних услова попут струје и воде. Када је причала о свом наследству, рекла је:
"Тачно је да сам добила то насљедство, али од њега немам ни динара. Када сам сазнала да ми је супруг умро у Аустралији, око насљедства ми је све оправила и средила Мара. Тражила сам да се новац подијели на три дјела, али један од оних с којим имам договор да ме чува каже да је нешто ставио мени на неку књижицу, нешто он узео, а ни Мари, како знам, није дао колико треба. Узели су још неки. Ја динара нисам видјела", рекла је она.
Како су медији писали, новац је по доласку у Србију подигао човјек који је требало да се брине о баки. Он је тврдио да је новац подијелио како је договорено, али да је потом у Аустралији искочио још један насљедник, што је додатно закомпликовало ситуацију. Ипак, Марија никада није видјела ни динара, а комшије су све мање биле вољне да о томе говоре.
Поједини мештани Валакоња тврдили су да су људи око Марије нагло побољшали свој животни стандард - реновирали куће, куповали аутомобиле и тракторе, упркос томе што нису имали стабилне изворе прихода. Ипак, формалне истраге, бар тада, није било, јер без званичне пријаве полиција није могла да реагује.
Занимљиво је да су, како су тврдили неки комшије, њено имање почели да чувају Власи, не дозвољавајући никоме да јој приђе, што је изазвало додатне сумње у стварне мотиве људи из њеног окружења.
Марија је остала доследна себи до краја.
Сјетно се присећала времена када је с Момчилом 1956. године отишла у Аустралију:
Сјећам се, као да је јуче било. Било је то 1956. године. Момчило и ја смо купили карту у једном правцу за Аустралију, а пут нас је одвео у градић Гвилдфорд. Мој муж је радио као тесар у једној фабрици, а ја сам бринула о домаћинству."
Када је сазнала да јој је мајка тешко болесна, без размишљања се вратила у Србију:
"Бринула сам о болесној мајци, на крају је и сахранила, али се у Аустралију више нисам вратила", говорила је.
Момчило је остао у Аустралији, обогатио се, али се никада није вратио. Остало му је богатство које је требало да промјени живот његове супруге Марије, али то се није десило.
Бака Марија је у једном од својих посљедњих интервјуа једноставно закључила:
"Паре ми нису потребне, ничему ми не би служиле, а кућни праг нећу напустити. Овако ћу док могу."
