Има стамбени кредит од 50.000 КМ, који је подигао за своју шесточлану породицу. Супруга Белма преузела је улогу домаћице и жене која води бригу о породици, чији је најстарији син, деветогодишњи Адиан, дијете са потешкоћама у развоју. 

"Ово је тиранија на радника. Ускраћују се сва основна права. Мој највећи проблем је кредит који имам. Шта данас-сутра да дође до нечега... План је да пробамо свим силама и колико је у нашој моћи да останемо овдје јер смо Бањалучани, да се боримо у нашој држави па да видимо докле и како може. Да смо у страху - јесмо", додаје Ален.

Сваки мјесец су посебни издаци, прича Ален. Четворо пари чарапа, обуће, мајица, хлача. Од када су санкције уведене мучи га само једна мисао: "Шта ће се даље дешавати?"

"Смијешно је да говорим... Четворо дјеце... Нека је четворо патика, чарапа... Гдје је храна, не можеш дијете држати у кући, мора изаћи, у кино, на сладолед...“, каже Ален.

Ален је дипломирани професор ликовне културе. Осим на професионалној, развијао се и на оној можда још важнијој улози - улози родитеља и друштвено одговорне особе. На његову иницијативу, џудо клуб "Борац“ широм је отворио своја врата за дјецу са потешкоћама у развоју.

"До реализације је дошло успут. Како моја кћерка тренира џудо, Адиан је изразио жељу да види како то изгледа и ишао је са нама. Тренер је нашао праву прилику да направи инклузивне тренинге. У почетку смо имали доста дјеце. Међутим, тај број се смањио и они лијепо напредују, имамо разне кампове, такмичења. Што се тог пута тиче мислим да неће бити проблема али и ту нам треба подршка институција“, каже Ален.

Он је само један примјер, од осам стотина радника, који се нашао пред неизвјесношћу проузрокованој америчким санкцијама. Иако, такозвана земља демократије и људских права, тврди да санкције нису усмјерене против радника, на крају највише испаштају обични радници као и њихове породице.

Пратите нас и путем Вибера