Српска православна црква данас обиљежава успомену на пренос моштију Светог Ђорђа, православни празник у народу познат као Ђурђиц.
Мошти Светог Ђорђа пренешене су из Никомидије у Лиду Палестинску, што је била његова посљедња жеља.
Хришћани су у вријеме цара Константина саградили храм Светом Ђорђу у Лиди Палестинској. Приликом освећења тог храма, у њему су сахрањене и мошти свеца. Овај храм неколико пута био је рушен и обнављан.
Разлика између празника Ђурђевдана и Ђурђица
Свети Ђорђе на иконама се најчешће приказује како јаше на коњу и како копљем пробада аждају. За празник Ђурђиц он је представљен као "пјешак" без коња, у стојећем ставу са мачем и копљем у руци. За разлику од Ђурђевдана, Ђурђиц није обиљежен црквеним словом у календару што значи да није заповједни празник, иако је веома значајан за Српску православну цркву.
Обичаји за Ђурђиц
Гости који долазе на ову славу требало би да домаћину донесу три кестена која симболизују штит Светог Ђорђа који ће штитити домаћина и укућане цијеле године. Три кестена повезују се и са Светим Тројством.
Дани од Ђурђица (16. новембар) до Светог Мрате (24.новембар) називају се Мратинци или Вучји дани јер је свети Мрата био заштитник вукова.
У данима између 16. и 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде никакве ручне послове, а вјерује се да би и кројачи и обућари требало да одмарају.
Код старијих људи постоји вјеровање да ако је вријеме за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и промјенљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.
Свети Ђорђе помаже невољницима
Култ светог Ђорђа прихватили су најприје виши слојеви средњевјековног друштва. За свог заштитника узимали су га витешки редови и неки градови, да би се брзо проширио и у народу и постао распрострањен у цијелој Европи.
Народ овог светитеља убраја у заштитнике, које су људи у невољи призивали. Верује се да свети Ђорђе воли да се одазове невољницима и да им помогне. Појављује се у облику младог витеза на коњу, а нарочито радо помаже онима који славе његов дан.
Кажу да је Ђурђиц по бројности свечара на осмом мјесту слава у Срба. Ђурђиц је и градска слава Новог Сада, као и Бора.
Непокретни је празник - уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (сриједа, петак), спрема се посна храна.
